Самостална радња за производњу и продају соде у Мутаповој улици, једини локал те врсте у центру града, престала је да ради у недељу, 29. априла.
„Радили смо непрекидно од 1936, осим за време окупације“, каже власница Славица Лазић, која је уједно и једина радница. „Тешко ми је да поверујем да је крај“.
Њен деда је пре 82 године отворио локал на углу Катанићеве и Макензијеве, у коме је осим соде продавао бозу, кабезу и клакер, данас већ готово заборављене освежавајуће напитке. Посао је наставио његов син, а затим га је преузела Славица.
Крај епохе
Када је зграда у којој је била првобитна продавница осамдесетих година срушена, општина јој је доделила локал у Мутаповој, практично иза ћошка. Та зграда је, међутим, у складу са реституцијом враћена првобитним власницима, од којих је била одузета 1945.
„Била сам уверена да ће ми општина или град помоћи да нађем други простор у близини“, каже Славица.
Још пре три године је добила обавештење да је зграда променила власника, али одговора није било.
„Нису показали добру вољу“.
Током те три године, узалудно је тражила помоћ од општинских и градских власти, који су јој, како каже, обећавале да ће решити њен проблем, али то нису испуниле.
Особа задужена за њен случај, начелница управе општине Врачар Гордана Баста, није до завршетка овог текста одговорила на молбу новинара ББЦ за коментар.
Све што треба да знате о сода-води
Прву машину за прављење сода-воде изумео је Џозеф Пристли, енглески научник из осамнаестог века који је сем соде открио још и кисеоник, амонијак и фотосинтезу.
Сода је у Србију дошла из Аустроугарске. И даље је веома популарна у Аустрији и Мађарској, где многа домаћинства поседују мале машине за производњу соде.
За разлику од минералне или „киселе“ воде, која садржи разне соли, сода-вода је неутралног укуса, што је чини идеалном за мешање са киселијим винима, јер им смањује киселост, а појачава арому.
То је „шприцер“, за разлику од „гемишта“ који је мешавина вина и минералне воде, на кога љубитељи шприцера гледају с презиром.
Сода се одлично слаже и са вискијем, а користи се и за клакер и кабезу, освежавајућа пића која се праве додавањем слатког сирупа и воћне ароме.
На питање како се осећа док броји последње дане у радњи, Славица каже да јој је на неки начин лакнуло.
„Нећу више морати да се бакћем са порезима и инспекцијама. Са друге стране сам тужна, не као власница радње него као Београђанка јер нестаје дух овог дела града. Радње као што је моја су одувек биле обележје Врачара и Чубуре“.
Дух Врачара
Славица лично познаје већину својих муштерија, које јој доносе пластичне боце на пуњење. Откад је промењен компресор на машини за производњу воде, старе стаклене боце не могу да издрже притисак и служе само за украс.
У радњу улази Велимир Јовановић, педестдеветогодишњи агроном и љубитељ шприцера, са неколико празних флаша. „Хоћу да направим залихе док још могу, а после ћу вероватно морати да пређем на киселу воду“, каже он.
Стара муштерија је Зоран Мијушковић, доктор биомедицине у пензији. „Не пијем алкохол, али волим да освежавам киселу воду содом“ каже.
Док им Славица кува кафу, муштерије причају да су чули да у Београду постоји још једна содаџијска радња, али нису сигурни да ли је у Кумодрашкој улици или у Кумодражу.
Никоме се не свиђа интензивно „оплемењавање“ Врачара које спроводе градске и општинске власти. „Погледајте само шта су учинили са Каленићем“, каже Славица показујући на пијацу.
На недавно реновираној пијаци Каленић, највећој у граду, постављене су нове, црне тезге, које су толико збијене једна уз другу да је између њих тешко проћи.
„Затварају се старе пекаре и занатске радње које су продавале робу која људима треба, а ничу ланци и бутици“, прича она.
На месту некадашњег обућара отворена је дизајнерска радња. У новоотвореној продавници здраве хране преко пута, главица органски гајене зелене салате кошта триста динара, а најјефтинија флаша вина 2800.
„Не разумем ко ће то да купује“, каже Славица. „Ускоро више нећу имати разлога да долазим у овај крај“.
Пошто је студирала технологију, намерава да се одсад издржава дајући часове математике и физике.
Стара машина за прављење соде ће, међутим, наставити да ради. Славица је одлучила да је поклони манастиру Сланци код Београда, где монаси намеравају да је користе за прављење клакера и кабезе.
Би-Би-Си на српском
