Једна од најромантичнијих, готово бајковитих цркава у Београду, налази се на Савској падини у источном подграђу Београдске тврђаве. Обрасла у пузавицу и руже, са посебно занимљивим архитектонским решењима, проткана ратном заоставштином до најситнијих детаља, у народу је била позната као војна црква.
То је црква Ружица која доминира својим положајем, условљеним делимичним одступањем од уобичајене позиције православних храмова. Њен необичан положај указује на на то да је изворно био у питању објекат другачије намене, војни магацин за муницију призидан уз бедеме Зиндан-капије, који је касније преправљен у сакрални објекат, хришћанску богомољу.
Према незваничним изворима, на месту данашње, стајала је средњовековна црква која је страдала продором Османлија. Иако посвећена Рођењу Пресвете Богородице, од освећења 1867. године, позната је под називом Ружица, о чему сведочи и неколико различитих историјских извора.
Све до Првог светског рата, коришћена је као војна црква за потребе Гарнизона тврђаве, после чега је страдала. Тада нестаје и иконостас са иконама сликара Николе Маринковића.
Током Великог рата, многи београдски браниоци причестили су се, неки и последњи пут, у цркви Ружици. После три дана одбране, Београд је пао, али је понео орден Легије части, као један од укупно пет градова на свету са оваквим признањем.
Многи од београдских бранилаца који су заслужни за ово признање данас почивају свега неколико десетина метара од цркве Ружице, у споменик-костурници у Јакшићевој кули.
Целокупна обнова цркве започета 1921, залагањем Удружења резервних официра и ратника и Министарства војске и морнарице. Завршена је 1925. године, када добија данашњи изглед.
Пројектант обимне реконструкције био је руски архитекта Николај Краснов у сарадњи са инжењером Виноградовим. Том приликом је црква обликована у историцистичком духу и уклопљена у амбијент тврђаве. Фасада је покривена рустичним каменом, а звоник и апсида су добили нови изглед.
Две скулптуре, изведене такође према пројекту Николе Краснова, постављене као симболи средњовековног војника и ратника из балканских ратова, чувају главни портал цркве, над којим је бронзана представа патронске иконе Рођења Богородице.
У приземљу звоника је улаз у цркву, над којим је бронзана икона Светог Георгија. Изливени су од заосталог ратног материјала, као и два велика полијелеја унутар цркве, сачињена од муниције и различитог оружја. Од истог материјала изливени су и икона празника којем је храм посвећен – Рођење Пресвете Богородице и икона Светог Георгија, као и чираци.
Олтарску преграду је изрезбарио столар Коста Тодоровић, док су иконе рад сликара јеромонаха Рафаила Момчиловића.
До данас су овде сачуване две од некада шест икона које су српски војници током Првог светског рата донели са собом из Бизерте у Тунису, по повратку у отаџбину. Зидно сликарство из 1938. године дело је руског сликара Андреја Биценка, који је у композицији Беседа на гори приказао руске и српске историјске личности. Ово сликарство је рестаурирано 1990. године.
Црква Ружица налази се у оквиру „Београдске тврђаве“ која је 1979. проглашена за културно добро од изузетног значаја за Републику Србију.
Блиц
