Намера председника Србије Александра Вучића да после саопштавања предлога за решење косовског питања и упознавања са садржајем правно обавезујућег споразума Београда и Приштине…
… распише референдум и, како је рекао, пита народ шта мисли о томе, у одређеном делу критичке јавности тумачена је као његово сакривање и пребацивање одговорности за признање Косова на народ. Такође, присутан је и став да би Вучић требало да потпише правно обавезујући споразум без референдума и на тај начин растерети грађане Србије и у позитивном смислу речено преузме одговорност за тај чин који би убрзао европске интеграције и коначно релаксирао односе између две државе, пише у јучерашњем Данасу.
Оно што је много значајније, а заправо и једино питање у вези са овом темом, према мишљењу Бојана Клачара из ЦеСИД-а, није – да ли ће бити референдума, него како ће бити дефинисано референдумско питање.
– Извесно је да ће Александар Вучић расписати референдум у вези са Косовом, имајући у виду, између осталог, садржај Устава Србије. Дакле, то је неупитно. Оно што јесте је како ће бити дефинисано референдумско питање. Ми не можемо сада да претпоставимо како ће гласити питање јер не знамо шта ће садржати тај правно обавезујући споразум између Београда и Приштине који треба да буде потписан. Оно што је правило код постављања референдумског питања је да мора да буде дефинисано – јасно, концизно и недвосмислено – истиче Бојан Клачар за Данас.
Он даље оцењује да је готово немогуће да то питање буде дефинисано на следећи начин: Да ли сте за независност Косова?
– Сасвим извесно то неће формулација референдумског питања. Јер, знајући јавно мнење, тај референдум би унапред био осуђен на пропаст. Сигурно би добили већински одговор – НЕ. Тако да мислим да ће формулација питања бити из садржаја правно обавезујућег споразума. Потом уз добру кампању и комуникацијску стратегију, може се очекивати да се добије очекивани резултат – објашњава саговорник Данаса.
Он наводи да ће референдумско питање бити постављено тако да има неутралнији и блажи карактер.
– Нисам сигуран да би у некој другој варијанти могло да успе. Уверен сам да ће читав тај правно обавезујући споразум бити постављен и дефинисан на такав начин да обе стране, и српска и она са Косова моћи да нађу сопствени интерес и нешто што ће имати да понуде грађанима. Овде ће бити представљен као добар компромис који је ова власт успела да постигне. И, заиста, то ће померити неке ствари на боље, али суштински неће променити односе између Срба и косовских Албанаца – сматра Бојан Клачар.
Према његовим речима, референдумско питање, у сваком случају, неће бити радикализовано, јер то смањује маневарски простор, а власт преузима огроман ризик и одговорност, што не можемо очекивати, како каже, не само од ове но и сваке друге власти.
Милошевићева референдумска манипулација: Референдумска манипулација у вези са питањем Косова била је очигледна 1998. године, када је ратно-злочиначка власт Слободана Милошевића изашла пред грађане са питањем: „Да ли прихватате учешће страних представника у решавању проблема на Косову и Метохији?“, тврди се у тексту новинарке Данаса. То је питање оцењено као врло тенденциозно, што и сами резултати показују – број изашлих је премашио 70 одсто, а власт је добила очекивани одговор од чак 94,7 одсто грађана – НЕ. У протеклих 29 година, грађани Србије изјашњавали су се на укупно шест референдума. Теме су биле: уставни амандмани, редослед – да ли прво Устав па избори или обратно, државни симболи – химна и грб, потврђивање уставних амандмана, учешће страних посредника у решавању проблема на Косову и Метохији, предлог Устава. Сви осим једног, оног из 2006. године о уставу, Војислава Коштунице, који је, такође, према оцени релевантних посматрача био проблематичан, одржани су током диктатуре Слободана Милошевића – тврди Снежана Чонградин, ауторка Данасовог текста
