У Влајковићевој улици поред Скупштине Србије планирана је изградња подземне гараже, али пре мајстора, овај терен подробно ће морати да истраже археолози. Они су заправо већ ту, још од 13. марта и како ја планирано, ископавања ће трајати још око три месеца, односно до средине јуна. Да ли су овде пронађени остаци Батал џамије, некада највеће џамије на овим просторима, на чијим темељима је, како се претпоставља, изграђена и зграда Скупштине Србије или нешто друго?
Шта су све на основу досадашњих ископавања открили и какве су остатке пронашли, као и шта све очекују да ће тек пронаћи, археолози су своја сазнања поделили са нама.
У Музеју града кажу да је археолошки локалитет у Влајковићевој улици само део великог археолошког налазишта – антички Сингидунум!
Како нам објашњавају, археолошки локалитет у Влајковићевој улици је мали део великог археолошког налазишта антички Сингидунум које се протеже од Калемегдана, где се налазе остаци Римског војног логора, преко Кнез Михаилове и Васине улице, где су трагови цивилног насеља, и остатака некрополе из римског периода, чији се остаци пружају од данашњег Трга републике све до Вуковог споменика у Булевару краља Александра.
Шта лежи под земљом око Скупштине Србије
Што се тиче самог налазишта у Влајковићевој улици, из Музеја града нам кажу да очекују откриће још једног дела југоисточне некрополе Сингидунума, која се пружала дуж друма ка Виминацијуму, данашњем Костолцу.
„Велики број сахрана из времена 3. и 4. века истражен је дуж Косовске улице, крајем осамдесетих година прошлог века приликом изградње топловода, и сасвим је сигурно да ће се и на овом простору наићи на сличну ситуацију“, износе своје претпоставке.
Има и „луксузних“ облика сахрањивања
Становништво Сингидунума је, објашњавају, било мултиетничко, што се одразило и на погребну праксу његових становника, тако да очекују најразличитије облике сахрањивања од уобичајених кремираних остатака до инхумираних покојника, односно скелетних остатака, који су често и „луксузни“ облици сахрањивања у гробницама које су зидане опеком или у каменим саркофазима.
Стручњаци наводе, да су у једном делу истражене површине, ближе Косовској улици, на дубинама од око 2,8 до 3,2 метра уочене структуре које највероватније представљају остатке зиданих гробница.
У Музеју града напомињу да су пре почетка самих ископавања око зграде Скупштине Србије, на налазишту спровели обимна геофизичка истраживања која су извели стручњаци са Факултета техничких наука у Новом Саду, на челу са професором Александром Ристићем, који је водећи стручњак на овом пољу истраживања. Извршена су, кажу, мерења методом георадара, која се показала као најпоузданија метода недеструктивних истраживања у густо насељеним срединама.
„Мерења су извршена на површини од око 1.800 метара квадратних и она су показала да ћемо током истраживања прво наићи на остатке грађевина које су уништене током бомбардовања Београда у Другом светском рату, између чијих темеља се на дубинама од око 1,5 метара већ наилази на остатке старијих остатака“, кажу нам стручњаци Музеја града.
Нешто их је и изненадило
Током ископавања пронашли су и нешто што их је изненадило.
„У једном делу истражене површине, ближе Косовској улици, су на дубинама од око 2,8 до 3,2 метра уочене структуре које највероватније представљају остатке античких зиданих гробница, али, што је изненађујуће, и структуру која личи на остатке дела грађевине димензија 4 пута 5 метара“, кажу нам у Музеја града.
Додају и да је тешко разумети природу и намену ове грађевине.
– У овом тренутку је тешко разумети природу и намену ове грађевине, али обзиром да се налази у истом нивоу са античким гробницама, за сада верујемо да се ради о остацима из истог периода. Међутим, функцију и датовање ове грађевине сазнаћемо тек када је будемо археолошки истражили. У овој фази истраживања ископавамо две од четири грађевине из стратиграфски најмлађих хоризоната на налазишту, односно грађевине које су страдале у савезничком бомбардовању Београда 1944. године – објашњавају археолози.
Има ли остатака некада чувене Батал џамије
Од како су кренула археолошка истраживања поред Скупштине Србије, у јавности су се појавиле информације да ће археолози наићи на остатке некада чувене, највеће џамије на овим просторима, Батал џамије. Наиме, на месту данашњег Дома Народне скупштине у Београду, за време Османског царства налазила се Батал џамија, која се у време Мехмеда Четвртог сматрала највећом и најлепшом грађевином у Србији, а многи путописци тог времена су је због великих пропорција упоређивали са Аја Софијом.
Међутим, археолози Музеја кажу да геофизичка истраживања не указују на то да ће у овом делу налазишта наићи на остатке Батал, односно Ејнехан бегове џамије.
– Геофизичка истраживања не указују да ћемо у овом делу налазишта наићи на остатке Батал, односно Ејнехан бегове џамије. Већина детектованих структура које се могу протумачити као остаци зидова, својим положајем и дубином одговарају остацима зидова и подрума кућа које су изграђене током тридесетих година прошлог века. Ипак, када је археологија у питању једини релевантни резултати као и тумачења добијају се током ископавања и уколико ипак наиђемо на структуре које би могле представљати остатке ове грађевине истражићемо их на најбољи могући начин – кажу у Музеју.
Главни циљ – античка некропола
Археолози тврде да је главни циљ њиховог ископавања да истраже остатке античке некрополе, али да би волели да потврде да је Београд у континуитету насељен још од неолитског доба.
– Главни циљ наших ископавања је да истражимо остатке античке некрополе која се без сумње на овом простору налазила. Међутим, волели бисмо да овим ископавањима још једном потврдимо да је простор данашњег Београда у континуитету насељен још у неолитском добу и да откријемо остатке који то потврђују – наводе они.
Да ли ће истраживања утицати на ток градње подземне гараже
Шта ће даље бити са ископинама и да ли ће оне утицати на изградњу подземне гараже која је ту планирана, односно да ли ће гаража бити изграђена без обзира на даљи ток истраживања, питали смо стручњаке.
– У стручној екипи задуженој за ископавања се налазе два конзерватора из Музеја који су задужени за посебну бригу о артефактима које проналазимо. Сви покретни налази се превентивно штите и пажљиво пакују чим се пронађу, а потом се преносе у конзерваторске лабораторије Музеја на даљу обраду – кажу у Музеју.
Они додају да се „свака целина може физички реконструисати“.
– Непокретни налази, као што су остаци зидова и друге структуре се током ископавања документују, цртају и фотографишу а њихови положаји снимају најпрецизнијим геодетским инструментима. Сама археолошка истраживања су деструктивна и на крају се сви истражени објекти разграђују, због чега је процес документовања веома важан. На основу документације која се изради током ископавања свака целина се на пример може физички реконструисати. Наравно, уколико се дође до неког веома значајног открића могући су и неки други сценарији, као што су на пример у случају налазишта Лепенски Вир измештање дела или читавог налазишта, али и „in city“ презентација истражених објеката. Међутим, да би уопште покренули процедуре за неку од ове две врсте презентација морамо да откријемо заиста значајне и изузетне налазе. У сваком случају, постоји велика спремност да се у оквиру будуће гараже презентују резултати археолошких истраживања, али да би се донела одлука у којој форми ће та презентација бити, треба сачекати коначне резултате истраживања – објашњавају за Блиц у Музеју града Београда.
Шта знамо о Батал, односно Ејнехан беговој џамији
Батал или Ејнехан бегова џамија се налазила на простору близу зграде Скупштине, до угла Влајковићеве улице и Булевара краља Александра (некадашњи Цариградски друм). У архитектонском погледу, била је то монументална грађевина, врло складних пропорција коју је саградио 1585. године Београдски назор Ејнехан-бег око које се формирала махала истог имена. Ејнехан-бегова џамија се под овим именом спомиње све до 1789. године. – објаснили су за Блиц археолози.
Каква је била архитектура Батал џамије и колико се она заправо разликовала од данашњих џамија? Кажу, да је „била хармоничних пропорција, осветљена са двадесет прозора који су се завршавали шиљатим луковима“.
Другачија од осталих
Батал-џамија је била једнопросторна поткуполна џамија. Према др. Д. Ђурић-Замоло, дужина вањске стране објекта била је око 15 метара, а висина је износила до врха куполе око 18 метара. Наведене димензије су биле приближне димензијама многих преосталих џамија у Београду 60-их година 19. века. Архитектура Батал-џамије се умногоме разликовала од ондашњих београдских џамија. Монументално саграђена од тесаног камена-пешчара, који је временом добио црвенкасто-сиву боју, она је била хармоничних пропорција, осветљена са двадесет прозора. Прозори су се завршавали шиљатим луковима. У зидове тамбура нису били уграђени прозори. Улаз у џамију налазио се са северне стране, а претпоставља се да се испред улаза налазио трем са ступовима и куполицама ради заштите од невремена, који је у току бурних времена и ратова порушен.
Била је изван градских бедема
Батал џамија је у 18. веку више пута страдала, а Турци су је користили за одбрану града.
Џамија се налазила изван градских бедема и током аустро-турских ратова, у првој половини 18. века, је више пута страдала. Поправљена је 1766. године, али је поново оштећена 1789. године, када се по први пут помиње као Батал-џамија, када су је Турци користили за одбрану града. У Првом српском устанку, 1806. године, Турци су са Батал-џамије пружали отпор устаницима који су се били ушанчили на Ташмајдану, а ту се налазио и Карађорђев стан. За време тих борби Батал-џамија је била доста оштећена, као и многе друге џамије у Београду.
Читав простор око џамије претворен у сточну пијацу
– Београд је под турску власт поново дошао 1813. године, а ускоро је у њему завладао режим двојне, српско-турске, власти. Београдски везир, Јусуф-паша, је 1839. године имао намеру да поправи Батал-џамију, али кнез Милош то није дозволио јер је сматрао да се њеном поправком тежи проширењу турске власти изван граница Београдске вароши. Наредио је ”да се око Батал-џамије више пандура нађу и још ноћу пооре простор око ње”, а читав простор око ње претворен је у сточну пијацу – причају за Блиц у Музеју града.
Идеја управника Библиотеке Шафарика била је да се Батал-џамија претвори у српски национални музеј, међутим, тадашње српске власти искључиле су пренамену ове грађевине у национално-културне сврхе, она је остала неискоришћена све док није, по наређењу намесника Блазнавца 17. маја 1869. године, као симбол османлијске тираније над Српским народом, коначно сравњена са земљом.
Ипак њени остаци су и даље били видљиви, познати археолог, писац и путописац Ф. Каниц је написао: ”Усред хришћанског Београда стајала је до 1878. године Батал-џамија (батал на турском: запуштен) као неоспорно најлепша турска грађевина у Српском вилајету, усамљена и величанствена, као да жали за сјајним данима полумесеца којег се још сећала.
Нови подаци о античким прецима на овом простору
Музеј града Београда ће ова ископавања истражити најмодернијим методама, а различите узорке ће анализирати специјалисти- археоботаничари и археолози.
– Сама ископавања су само прва фаза археолошких истраживања, а Музеј града Београда има прилику да ове остатке истражи археолошки најмодернијим методама и да поред артефаката који се уобичајено налазе у оваквим структурама, сакупи различите узорке које ће после ископавања анализирати специјалисти, археоботаничари и археобиолози, и тако ћемо добити сасвим нове податке о нашим античким прецима на овом простору. – кажу у Музеју града Београда.
Јелена Радовановић, Блиц
