Домаћа јавност је одавно свесна постојања извесног броја држављана Србије који нису у стању да поштеним радом обезбеде егзистенцију себи и својој породици, нити су, пак, „способни“ да направе озбиљну криминалну каријеру, него деценијама животаре паразитирајући у политичком систему на грбачи народа, тако што континуирано пружају своје скромне полтронске услуге разним политичким фигурама, страначким и државним лидерима, оним редоследом којим се ови смењују на власти.
Некада су такви називани „увлакачима“ и разним другим погрдним народним именима која не би била примерена новинском напису, те их овде нећемо наводити. Данас се за ту врсту друштвено-политичких радника одомаћио англосаксонски назив „бот“, а њихова се делатност, у складу с тим, назива ботовањем.
Тако смо пре неколико дана имали прилике да на друштвеним мрежама и у појединим медијима приметимо експонирање двојице прелетача из редова Демократске странке Србије, Петра Петковића и Небојше Бакареца, који су својим комичним и непристојним јавним иступима показали да им је политичка специфична тежина веома мала и да се ни за шта вредније од „ботовања“ не могу више употребити. Ова двојица су, ако то некима досад није било јасно, такође доказали да никада и нису били људи од интелектуалног и моралног интегритета, него да су читав свој хабитус заснивали на „везивању коња где им газда каже“.
Некадашњи портпарол ДСС-а је на Фејсбуку устао у одбрану председникове посете Косову и осмеха Марка Ђурића, објављујући ватрене статусе подршке.
За разлику од свог бившег страначког колеге који, иако одувек слепо послушан, ипак није кренуо ђоном на Српску православну цркву, њене архијереје и свештенослужитеље, највероватније из чистог прагматизма, јер му је отац још увек у активној свештеничкој служби, док је сам завршио Православни богословски факултет (што се нигде не може прочитати, тај податак је избацио из своје биографије и вешто га крије), Небојша Бакарец је, у стилу младог робеспјеровца, у штампаном издању дневног листа Политика, извршио крвави вербални обрачун са СПЦ, баш онако како је то оружјем 19. јула 1937. године у центру Београда учинио његов сународник, тадашњи министар полиције Антон Корошец.
Текст Небојше Бакареца из рубрике „Погледи“ преносимо у целини.
*Небојша Бакарец: Живот наспрам смрти
Посета председника Вучића КиМ је историјска и представља тријумф српског народа. Вучић је послао поруку мира и изнео је план развоја општина са већинским српским становништвом. Та посета је показала јединство Срба и јединство у Србији, нејединство Албанаца и њихову насилну природу. Посета је показала да су Срби чврсто решени да остану на КиМ.
Поводом своје посете Вучић је добио поруку од два утицајна црквена великодостојника. Грађанин Ристо Радовић (митрополит Амфилохије) из Буенос Ајреса, 6. септембра 2018. је поручио Вучићу: “При томе, слободни смо да подсјетимо, (…) да се то његово и његових ментора разграничење поклапа са границама од нациста окупиране Србије, с једне стране, а с друге стране са границама Мусолинијеве фашистичке велике Албаније. А Србија под влашћу Александра Вучића прославља као добитак оно што је Србији припадало и под нацистичком окупацијом! Хајде што се Вучић одриче Пећке патријаршије (…), али како схватити његово одрицање од Високих Дечана и у њима ћивота Св. Стефана Дечанског, вјечног краља српског народа?! 1941. године убијено је 14 свештеника и једна монахиња. Убијени су свештеници чак и на богослужењу. Однос г. Александра Вучића према данашњем епископу рашко-призренском и према игуману манастира Дечани (…),као и према Косову уопште, не припрема ли и њима исту судбину, као и свеукупним остацима српског народа на Косову и Метохији?“
Грађанин Радовић је безумно упоредио Вучића са нацистима и фашистима, оптуживши га да се одриче Пећке патријаршије и Високих Дечана. Још безумније је оптужио председника Србје да народу и јерејима на КиМ припрема смрт и убиство!
Грађанин Шибалић је из Новог Пазара, на дан Вучићеве посете КиМ, послао Вучићу следећу поруку: „Не да се сабирамо око једног човека, ма ко био он, који нуди нешто што није у складу са оним што смо примили од наших светих. Ма колико то било тренутно примамљиво, морамо да знамо да је то пролазно и да не треба да продајемо и да се лишавамо онога вечног, да се лишавамо ове свете земље и светиња које су купљене Небом и које су заливене крвљу и сузама наших мучених и светих.“
Грађанин Шибалић је такође безумно оптужио председника Србије да није хришћанин и да је недостојан. Грађанин Шибалић је грађанима поручио да је овоземаљски живот ништаван спрам „оноземаљске вечности свете земље и светиња који су купљени небом“!
Вучић је грађанима поручио да ће се борити да сада живе добро и да жели да живе у царству земаљском, а не у Царству Небеском. Уместо токсичних митова и лажних завета, Вучић је грађанима понудио садашњост и будућност, живот у стварности и суочавање са истином. Грађанима је понудио конкретне доказе о томе шта је све држава урадила у последњих шест година и шта ће све урадити.
Грађани КиМ су се у Вучићева дела могли уверити у последње четири године и због тога он има изборну подршку од 80 одсто на КиМ. Грађани су му приредили величанствени дочек на КиМ. Са друге стране морамо да се упитамо због чега два висока архијереја (није јасно зашто је у овом контексту битна висина архијереја, прим. Хронограф) износе најтеже оптужбе против српског народа и председника Србије, оптужбе сличне онима које против Вучића и Срба износи део косовске власти и албански екстремисти, али и део српске опозиције? Вучић се на КиМ срео са претњама и насиљем албанских екстремиста.
Чини се да поједини црквени великодостојници губе из вида, да када на мала врата уведу политику у Цркву, из Цркве изводе и веру и Бога и Христа на велика врата. Јерарси који нападају председника Србије су и монаси. Делање монаха (али и свих свештеника) неспојиво је са политиком. Монаси који се баве политиком одричу се цркве и свог завета и постају политичари.
*Политички аналитичар и одборник СНС-а у Београду
Објављено у Политици, у рубрици „Погледи“, 12. септембра 2018.
