Мошти оца српске државности и првог српског архиепископа Светог Саве Турци су спалили на Врачару, у Београду.
Спаљивању моштију Светог Саве, 359 година после његове смрти, претходио је устанак Срба у Банату под епископом банатским Теодором, у којем су устаници носили иконе Светог Саве.
Турски султан Мухамед Трећи наредио је Синан-паши да по сваку цену угуши побуне Срба. Овај је, знајући да до гроба Светог Саве у манастиру Милешева ходочасте чак и мухамеданци, па се потом враћају вери предака, наредио да се пренесу мошти у Београд и спалио их.
У народу је тада настала песма:
„На Врачару Синан виче: Гори, гори, свештениче,
то си од нас заслужио што си рају просветио“.
Међутим, како казују речи Химне Светом Сави:
„Синан-паша ватру пали,
тело Светог Саве спали,
ал не спали славе,
нити спомен Саве.“
Спаљивање моштију Светог Саве
Сваке године, 10. маја, Српска Православна Црква молитвено се сећа и обележава дан спаљивања моштију Светог Саве Српског.
Године 1594. на београдском брду Врачар, турски војсковођа Синан-паша сурово кажњава Србе. Те године банатски Срби су подигли устанак против турске власти. Лик српског великана ношен је на заставама.
Као казну за ову буну у крви угашеној, Синан-паша је наредио да се мошти највећег српског светитеља донесу из манастира Милешеве, где су се налазиле преко 350 година, и спале. То је требало да уништи светитељев велики култ у народу, а са њим и све наде за ослобођење од Oсманлија. Мошти Светог Саве биле су, по речима историчара, „извор српског државног легитимитета“ и „симбол српских традиција о држави и независности“. Како бележе савременици, овај злочиначки чин је био пропраћен непогодом, градом и олујом. Пепео просветитеља српског био је разнет на све стране.
И где год је трунка пепела му пала,
ту је нова љубав к’ роду засијала!
Јован Јовановић Змај
