Непријатељско је завади па владај и циљ оправдава средство. Одговор Православаца и Срба на то је јединство и порука да се до циља не долази грехом.
Нашим непријатељима циљ није само ослабити Православље и српски народ како би загосподарили њиховим природним богатствима, него и уништити Православље, као систем вредности, као начин живота. А оно је нада, истинска вера у Васкрсење и суштински смисао живота. Православље је умеће умирања и сагледавања смрти која бива побеђења вером у Васкрсење. Та победа човеку даје храброст, радост и жељу да се бори за слободу и Живот Вечни. Зато су против Православља највећи непријатељи, али зато, њему захваљујући, имамо снагу и храброст да као појединци али и народ понесемо велик и тежак, али зато сјајан крст, крст слободе и победе.
Такво деловање, завади па владај и циљ оправдава средство, моћних непријатеља српског народа дало је одређене штетне последице и изазвало идеолошке поделе, на партизане и четнике, на левицу и десницу, на ове и оне, које су довеле до братоубилачког сукоба и страдања.
Код српских непријатеља била је велика жеља и вршене су одређене активности да се 1992-1993. год. код Срба изазове поново братоубилачки рат. Уз Божју помоћ и захваљујући, пре свега председнику Караџићу и генералу Младићу, до тога није дошло. Сада, пред опште изборе у Републици Српској и Бошњачко-Хрватској федерацији и за заједничке институције БиХ, српски непријатељи поново покушавају своју лукаву активност „завади па владај“ да спроведу у дело, и да Србе непријатељски усмере на Србе.
Ти српски непријатељи, у жељи да загосподаре читавим светом, имали су велика искуства у режирању „филмова“ уживо, који су имали за последицу разарање народа и држава, од Туниса, Ирака, Либије, Сирије, Украјине, до актуелне и нама блиске Македоније. Не смемо заборавити и режирани „филм“ 5. октобар, Србија.

У том реду биће још много народа и држава. То искуство разорених народа и држава, треба да буде поука нашим политичарима и свим другим људима како не би били заслепљени личним интересима, сујетом и гордошћу, које би биле искоришћене од стране непријатеља и довеле до српско-српског сукоба, и то све због интереса српских и православних непријатеља.
Србин не сме бити преварен од Србина, човек од човека, а биће, ако га разара мржња, сујета, гордост, ако се води искључиво личним интересима. Ако не слуша глас Бога живога: „Љуби ближњега свога као самога себе“.
Централни проблем и најдубљи пораз човеков је у недостатку савести, морала и вере у Бога љубави, а онда је то пораз и народа, друштва и државе. С обзиром да су савест и морал последица религиозног стања човековог, онда схватамо од колике је важности поновно увођење веронауке у школе.
Караџић и Додик достојни славе
Председник Караџић је најзаслужнији што је у његово време враћена веронаука у основне школе и што није дошло до братоубилачког, српско-српског сукоба.
Председник Додик наставља тим путем. Најзаслужнији је што је у средње школе уведена веронаука. Још ако буде заслужан за спречавање српско-српског сукоба, којег су планирали српски непријатељи…
Било би то дело достојно славе. И да обојицу, и председника Караџића и председника Дододика, прославља српски народ.
Бања Лука, 28.септембар 2018.
Председник покрета СНП „Избор је наш“