Сећање на Јасеновац оптерећено је конфликтним ратним наслеђем Другог светског рата, које представља непремостиву препреку одлучном суочавању савременог хрватског друштва с властитом прошлошћу, наводи се у анализи у новом броју хрватског стручног часописа „Полемос“.
Сећање на Јасеновац оптерећено је конфликтним ратним наслеђем Другог светског рата, које представља непремостиву препреку одлучном суочавању савременог хрватског друштва с властитом прошлошћу, наводи се у анализи у новом броју хрватског стручног часописа „Полемос“.
Хина преноси да ауторка анализе Андриана Бенчић, кустоскиња у Јавној установи Спомен-подручја Јасеновац, износи тврдњу да је „конфликтно ратно наслеђе Јасеновца базирано на политици селективног сећања (бившег) југословенског режима, која је истицала Јасеновац, а прећуткивала масовне злочине попут Блајбурга и Крижног пута“.
Према Бенчићевој, „то наслеђе резултовало је манипулацијом бројем жртава Јасеновца и део је ‘ратова сећања’ на југоистоку Европе који трају од Другог светског рата“. Она је оценила да се „то наслеђе битно разликује од конфликтних сећања на ратове у западној Европи“.
„У том приступу, који је доминантан у југоисточној Европи, потпуно је изостављен спомен на цивилне жртве међуетничког насиља, међу којима су биле многе жртве усташког крвопролића, које су пренаглашене, и партизанског крвопролића, које су прећутане“, оценила је Бенчићева.
Она је изнела тврдњу да „након распада социјалистичке Југославије, у Хрватској није дошло до процеса суочавања с прошлошћу, него је уследио нови агресорски рат, са чијом су неизбежном ратном пропагандом поново призвани у сећање дуго времена утишавани наративи из прошлости“.
„Тако, уместо да постане место мира и могућег помирења, Јасеновац остаје најизраженијим симболом конфликтног наслеђа Другог светског рата и послератног периода“, навела је Бенчићева.
Логор Јасеновац је био највећи концентрациони и логор смрти у Независној Држави Хрватској на простору окупиране Југославије за време Другог светског рата. Формиран је у августу 1941. године у околини истоименог градића, а уништиле су га усташе априла 1945. године да би сакриле своје злочине. „Радни логор Јасеновац“, како га назива хрватска државна администрација, био је стратиште за Србе, Роме и Јевреје, свих узраста, полова, старосних доби, социјалних, образовних и других профила, као и за комунисте,партизане, помагаче и симпатизере Срба, Рома и Јевреја. Систем логора Јасеновац је био злогласан по варварским методама и великом броју жртава.[2] Логор Јасеновац је био први систематски изграђивани логорски комплекс на територији Независне Државе Хрватске, једини који је непрекидно деловао све до краја њеног постојања, највећи по простору који је заузимао, по броју логораша који су кроз њега прошли и по броју жртава које су у њему страдале. У њега су се упућивали не само мушкарци, него и жене и деца.Систем концентрационих логора Јасеновац је у егзилу осмислио Вјекослав Лубурић, који је био и његов први командант, пише између осталог на Википедији.
Танјуг
