Упркос томе што је 42-годишњој Алексинчанки на пролеће прошле године у Нишу дијагностикован рак грлића материце, за који су лекари рекли да је метастазирао и да је касно за операцију, она се, сумњајућу у налазе, није лечила прописаном терапијом. Јелена Лазаревић је, тражећи друго мишљење стигла до Шведске где се после свих анализа испоставило да није болесна.
Јелена Лазаревић после годину и по дана агоније и чекања готово извесне смрти, сматра да је била жртва несавесности, незнања или неодговорности лекара, који су је слали на лечење како би уништили доказе погрешне дијагнозе.
Како објашњава ова Алексинчанка, пошто је имала проблема са крварењем, лекар из њеног родног града послао је да уради биопсију ткива са грлића материце и то у нишку приватну клинику Хуман. Након што су резултати показали да има аденокарцином грлића материце, отишла је на конзилијум у Клинички центар, где су лекари предложили операцију. Међутим, како јој је требало месец и по дана да се „припреми“ за захват, када је следећи пут дошла на ГАК, речено јој је да је болест узнапредовала, да операција није могућа, већ да мора на зрачење и хемиотерапију. Сутрадан је, каже, отишла на конзилијум који је то потврдио.
Међутим, како су метастазу констатовали „обичним“ прегледом, почела је да сумња у закључак лекара. Затражила је да је пошаљу у Београд, да чује и друго мишљење, што јој, тврди, нису омогућили. Чак су, према њеним речима, казали да немају могућност да је упуте у другу установу.
Одлучила сам да нећу да идем на ту терапију… и достојанствено, па колико живим, живећу. Тако сам почела да чекам дан своје смрти. Возила бицикл, водила рачуна о свему… и никако да дочекам тај дан – прича Лазаревићева.
Уплашена због тога што можда болује од опаког тумора који би могао да је „одвуче у гроб“ за неколико месеци, али неповерљива према лекарима који су јој поставили дијагнозу на основу налаза биопсије из приватне клинике, а метастазу прегледом прстима, почела је сама да тражи помоћ других лекара.
Верујући у то да су положили Хипократову заклетву и да им кодекс професије налаже да помажу људима у свакој ситуацији, Лазаревићева је обилазила гинекологе и друге лекаре на приватним и у државним установама. Међутим, тврди, када чују њену причу, већина није желела да јој изађе у сусрет, због лекарске колегијалности.
Молила сам и да ми ураде још једну биопсију. Нисам могла да побегнем од крста. Сви се лекари уплаше кад чују о чему се ради. Касније су звали и мене и мог супруга застрашујући нас да морам да одем на лечење, јер могу да искрварим као кокошка за два сата – објашњава Лазаревићева.
Биопсијом из истог узорка тумор није потврђен
После вишемесечног узалудног тражења другог мишљења, како каже, гинеколог Војне болнице је посаветовао да уради ревизију биопсије – да узме своје узорке из Хумана и однесе их у другу клинику на поновну анализу.
То је, како каже, и учинила и после неколико дана резултати су показали сасвим другачији тумор – сквамозни. Шокирана резултатима, отишла је да поприча са патологом који је радио анализе и такође био зачуђен.
Ко је донео узорке? Особа која је донела до сада је требало да буде мртва? Да је овај други канцер био, умрла би пре два месеца. С обзиром на то да сте ви још увек живи, сумњам да је ово уопште Ваш узорак – речи су, према тврдњи Лазаревићеве, лекара.
Након што су анализе у две клинике показале да има два различита тумора на грлићу материце, почела је да сумња да су лекари били свесни тога да је њена дијагноза погрешна, те да су је послали на зрачење потпуно здраву како би „уништили доказе“, односно ткиво које је наводно било захваћено тумором.
Сматра да је потврда ове њене оптужбе и то што нико од њених лекара из КЦ није желео да упути узорак на ДНК анализу, како би се потврдило да је заиста њен.
Домаће институције јој окрећу леђа, тражи азил у Шведској
Обратила се Лекарској комори, чији Суд части одлучује у корист свих лекара и, према њеним речима, констатује да се ради о истој врсти тумора, те да се неосновано жали. Тврди да је лекаре пријавила и полицији, а и да је код здравствене инспекције тражила правду, одакле и даље чека одговор.
На грлићу материце могу да се јаве аденокарцином, али и сквамозни који је најчешћи. Адено се углавном јавља код старијих особа, ја не спадам у ту категорију. Лекарској комори сам однела и резултат, уз констатацију да имам информације да су то два потпуно различита карцинома. Инсистирам да то није исти канцер, они кажу да је идентичан канцер, то сваки лекар зна! – очајна је Лазаревићева.
Немоћна пред домаћим институцијама, фебруара ове године седа на авион за Малме, и на царини тражи азил наводећи да је жртва фармакомафије у Србији. Објашњава да је тамо прихватају у азилантски центар, додељују лекара и почињу да раде анализе из почетка. Каже да јој је докторка објаснила да њихов здравствени систем функционише тако да налази стижу врло брзо уколико нису добри, али да може да их чека и месецима уколико је здрава.
Како резултати нису дошли убрзо, прекида процедуру у Шведској и враћа се кући. После неколико месеци, говори, докторка из Шведске јој јавља да нема тумор, већ да је у предменопаузи и да је то стање у комбинацији са деформитетом карлице изазивало крварења.
Испоставило се да уопште немам канцер, да сам у том смислу здрава. Без икаквог лечења, без радикалне хемиотерапије и зрачења на које су ме слали. Мој највећи аргумент је и то што сам и даље жива и осећам се добро, време је мој савезник, не њихов – констатује Лазаревићева.
Иначе, одлазак, боравак и анализе у Шведској су Јелену Лазаревић, како каже, коштали свега 4.000 динара што је била цена авионске карте за Малме у једном смеру.
Чекају се одговори надлежних, „Хуман“ не одговара јер „штити права пацијента“
Новинарка је имала увид у одлуку Суда части Лекарске коморе југоисточне Србије, као и Лекарске коморе Србије који је потврдио претходну. Из Хумана нису желели да коментаришу налаз биопсије, позивајући се на Закон о заштити права пацијената.
Поштујући Закон заштите права пацијената, поликлиника Хуман није у ситуацији да Вам одговори на доле наведена питања. За све додатне информације можете се обратити надлежном органу – навели су из Хумана.
Клиничком центру Ниш као и Министарству здравља такође су упућена питања везана за случај Јелене Лазаревић, али и даље се чекају одговори. Начелница Нишавског управног округа Драгана Сотировски, коју је Лазаревићева такође оптужила да је покушала да буде медијатор између ње и лекара КЦ, упутила је новинарку на Министарство здравља за одговоре на питања о реакцији Здравствене инспекције.
Сотировски је потврдила да је била у контакту са Лазаревићевом која јој се, како тврди, обратила као новинарки. Додаје да је Лазаревићевој објаснила да је „на новој дужности“, али је упркос томе посаветовала коме да се обрати од надлежних институција.
С обзиром на то да сам јој објаснила да ће одговор Здравствене инспекције добити када инспектори затворе предмет, а да ревизију дијагнозе може да затражи у било којој приватној клиници (чак сам јој и навела поједине у Нишу пошто је из Алескинца), али и да допис о незадовољству пошаље Министарству здравља, а вероватно схвативши да јој за пласирање приче у етар нисам добар саговорник, пацијенткиња се више никада није јавила на мој позив, иако сам у међувремену контактирала и КЦ Ниш, али и једну приватну клинику која је пристала да јој бесплатно (пошто је рекла да је у тешкој материјалној ситуацији) уради проверу патолошког налаза – навела је Сотировски.
Ипак, додаје да је у разговору са Лазаревићевом била оптужена да „заташкава случај, брани фармацеутску мафију која жели да је убије и оправдава лекаре у Алексинцу и Нишу“.
Весна Милић, Јужне вести
СНС – лекари и ништа више.