Упознајте Српску Венецију: Књажевац – некад и сад (ВИДЕО)

Многе варошице у Србији имају реку која протиче кроз град, а само ретке се могу похвалити бројем мостова као Књажевац. Преко обе реке пружа се чак седам мостова. То је особеност ове вароши, па што због мостова а што због река и чамаца на њој, многи су је звали Српском Венецијом.

књажевац
Књажевац – Стара чаршија / Фото: РТС

Претежни део општине Књажевац је са истока ограничен масивом Старе планине, југозападну границу чини Тресибаба, а северну Тупижница. Највећи део насеља простире се у живописним долинама Сврљишког, Трговишког и Белог Тимока, па Књажевчани воле да кажу да су у загрљају три реке и три планине.

Многе варошице у Србији имају реку која протиче кроз град, а само ретке се могу похвалити бројем мостова као Књажевац. Преко обе реке пружа се чак седам мостова. То је особеност ове вароши, па што због мостова а што због река и чамаца на њој, многи су је звали Српском Венецијом.

„Стара чаршија“ је градско језгро и најлепши део Књажевца. Фасаде живописних боја, подсећају на фасаде кућа на острву Бурано, надомак Венеције. Иза веселих фасада смештене су трговачке и занатске радње.

У доба кад је на три становника била једна кафана, Књажевац је био и „мали Париз“. У скривеним пећинама су сачувани јединствени праисторијски цртежи. Ту је и Тимакум минус -римска рударска насеобина, прелепи предели Старе планине, књажевачко виногорје и традиција у справљању вина сачувана до данашњих дана.

Књажевац је симпатичан градић у који се долази без посебних очекивања, а засигурно одлази са мноштвом дивних утисака и жељом да се поново вратите.

књажевац
Књажевац – поглед из Спомен-парка / Фото: РТС

Плодоносна река Тимок, златоноси планински потоци и Стара планина одувек су били интересантни за настањивање.

Најстарији доказ људске постојбине на територији општине Књажевац је пећински цртеж, у атару села Габровница, који датира из праисторије.

Простор око Књажевца, некадашњег Гургусовца, насељавала су разна племена Трибали, Мези и други, који су овдашњу највећу реку назвали „Tim aqua” (Црна вода). Плиније помиње племе Тимахи, које живи на овом простору. На прагу нове ере у ове крајеве долазе Римљани и реку називају Тимахус. Током периода римске владавине зна се да су на овој територији постојала два локалитета Timacum maius (Велики Тимок) и Timacum minus (Мали Тимок).

Овим крајевима прошле су многе војске. Много се ратовало, палило, разарало и наново градило и обнављало.

Овуда су прошле хорде Хуна и Авара, а за њима пространу долину Тимока населили су Словени. О словенском племену Тимочани и њиховом кнезу Борну, прве вести потичу из 818. године.

Тимочани су мењали господаре. Живели су под влашћу Франака, Бугарске и Византије, о чему сведоче остаци многобројних средњевековних насеља и цркава, сачуваних у околини града.

Турци ову област освајају 1396. године. Турски извори тек 1455. године говоре да је у Тимочкој нахији било стотинак села, међу којима је и село Гургусовче.

Три стотине година касније о Гургусовцу је записано да се налази на Малом Тимоку, који пролази кроз варошицу, преко кога се налази дрвени мост.

Тимочка паланка, како су је Турци називали, имала је 120 српских и 46 турских кућа, две џамије, једну зидану а другу дрвену. Имала је две кафане и два хана. На узвишици је било турско насеље ограђено палисадом, са посадом од око 100 људи и неколико топова. Испод је пролазио пут Ниш-Видин. На средини је постојао трг, што указује да је Књажевац, тадашњи Гургусовац, био трговачки центар.

књажевац
Књажевац некад / Фото: архивска фотографија

О пореклу имена Гургусовац

О пореклу имена Гургусовац постоји више верзија. По једној верзији, име града је настало по Гргуру, најстаријем сину деспота Ђурђа.

По другој, по голубовима гургусанима, којих је много било у околним шумама, а по трећој име води порекло од Ђурђеве воде у близини Милетине цркве, недалеко од Књажевца, коју су Турци називали Гјургу-су („су˝ значи вода).

После ослобођења од Турака и припајања Србији 1833. г. Гургусовац је развио све градске функције мада је и даље највећи део становништва живео од пољопривреде.

О изгледу вароши средином XIX века сведоче „Сербске новине” из 1851. године:

„Ко је пре петнаест година видео и познавао Гургусовац, па ондашње стање његово са садашњим сравни, тај му заиста неће одрећи велики напредак.

Онда су могле видети се у њему понајвише сламом, кошарама покривене куће, а сад такође видети све лепо саграђене и покривене ћеремидом. Осим тога, механе, дућане и то у већем броју него пре. Велика и богата чаршија простире се на две стране од старе широке главне улице напуњене механама и дућанима.

Но што као највећи украс вароши служи и свакога Србина у умилење доводи, јесте велика и прекрасна црква, а поред ње лепа школа. Осим тога још се дичи Гургусовац једном добро урађеном општинском болницом, међу првима у Србији саграђеном”.

Назив Књажевац

Име Књажевац добија 17. јануара 1859. године по Књазу Милошу Обреновићу, који је тог дана у Гургусовцу боравио и наредио паљење злогласне Гургусовачке куле (која је за народ била симбол мрака и ропства).

Законом о местима 1886. године Гургусовац је формално проглашен за варош.

У периоду од 1875 – 1877. године на кратко град поново окупирају Турци. 1883. године после ослободилачких ратова, због нерешених политичких и економских прилика дошло је до избијања Тимочке буне. Непосредан повод буне било је одузимање оружја од народне војске по наредби краља Милана Обреновића, а њене вође били су Алекса Аца Станојевић, Гавра Аничић, Љуба Божиновић и други.

Од 1913. у току балканских ратова, овај крај је врло често био нападан од стране Бугарске, чак је 1915. године био и окупиран. Српска војска и француска коњичка бригада 15. октобра 1918. ослободиле су Књажевац.

У току Другог светског рата овај крај окупирају Немци (1941. године) до коначног ослобођења 10. октобра 1944. године.

После ослобођења град се нагло развија. Рудници у околини поново се отварају, стварају се индустријски погони уместо некадашњих малих занатлијских радњи, а то све утиче на велике миграције становништва из села у град.

РТС / toknjazevac.org

3 Коментари

  1. Lep grad. Naročito ako u njega dođeš jednom godišnje, na par dana. Prosečna starost stanovništva je skoro 50 godina, a mladih ima sve manje. Odlaze, tražeći bolji život. U varoši koja pretenduje da postane jedan veliki gerontološki centar toga nema. Tuga.

Comments are closed.