Наши инжењери још 1958. године пројетковали несвакидашњи малолитражни аутомобил са необичним распоредом точкова „у крст“ – подсећа историчар аутомобилизма Зоран Пуалић.
Данас изгледа нестварно да смо у замаху настанка домаће аутоиндустрије имали једно нарочито возило које је, раме уз раме са светским идејама, могло да заузме своју планетарну позицију у свету аутомобилизма.
Прича почиње у Београду, у Удружењу историчара аутомобилизма чији нам председник Небојша Ђорђевић открива архиву о „првенцу“. Било је то возило испред свог времена, уз оригиналне идеје наших стручњака с краја педесетих година.
– Био је то занимљив прототип предвиђен за серијску производњу – објашњава Ђорђевић. – Последњи пут га смо се сетили на довољно добар начин када је одржан први годишњи скуп историчара аутомобилизма 2007. године. На Саобраћајном факултету је тада, на веома леп начин Зоран Пуалић подсетио нашу стручну јавност на постојање једног оваквог возила.
„Првенац“ је био резултат духа, рада и залагања инжењера Мирослава Несторовића и Бранислава Шепендића – прецизно бележи Пуалић.- Био је окупљен тим њихових сарадника, који су их пратили од идеје до израде прототипа, па и испитивања и каснијег патентирања.
– Био је то двосед са додатним местом за једно дете и мањи прљаг. Имао је отворену каросерију, као кабриолет са демонтажним тврдим кровом. Дужина му је била 300 центиметара, ширина 146, а висина 150, са пројектованом тежином од 390 килограма.
Упркос скромном двотактном мотору, извађеном из мотоцикла „томос – пух 250 СГА“, снаге 14 коњских снага, прототип је на детаљним и озбиљним испитивањима постигао брзину од 86 километара на час. Могао је да савлада озбиљан успон од 21 степен. Трошио је само три литра мешавине на сто километара захваљујући и веома добром коефицијенту отпора.
– Као веома необичну карактеристику, аутомобил је имао распоред точкова „у крст“ – бележи даље Пуалић. – По један точак били су напред и назад за управљање, а два на погонској централној осовини – па су чинили такозвани ромбоидни распоред. Могао је да се окрене у кругу чији је пречник био нешто већи од 3,5 метра, тако да је био идеалан за градску вожњу.
Прототип овог атрактивног возила био је произведен у предузећу „Давид Пајић“ из Београда давне 1958. године, што само говори у прилог вештине наших инжењера и њиховог разумевања светских трендова.
Нажалост, прототип није сачуван.
– Крајем педесетих година прошлог века бележено је масовно присуство популарних микро-аутомобила које су производиле десетине мањих или већих фабрика у хиљадама примерака – подсећају нас стручњаци Удружења историчара аутомобилизма. – Били су популарни под именима „BMWizeta“, „гогомобил“, „месершмит“…
Наш „првенац“ на жалост није успео да се пробије у тај круг. У сваком случају, убрзо је време прегазило сва слична решења, а како уочава Зоран Пуалић, ускоро је кренула производња „правих“ малолитражних аутомобила.
– Не смемо заборавити да је у то време у Крагујевцу почела производња „фиће“, који је ускоро постао право народно и национално возило – истичу наши саговорници.
Зоран Николић, Новости
Хвала Удружењу историчара аутомобилизма, председнику Небојши Ђорђевићу и историчару Зорану Пуалићу ,што су нас подсетили, о већ давно заборављеном прототипу „ПРВЕНАЦ“, професора Машинског факултета на предмету „МОТОРНА ВОЗИЛА“ , Мирослава Несторовића, дипл. маш. инг. Имао сам част да код професора Несторовића слушам предавања из предмета МОТОРНА ВОЗИЛА, и да 1961.г. код њега узмем дипломски рад , који нажалост нисам код њега и бранио и одбранио јер је професор Несторовић у међувремену преминуо, а одбрану дипломског рада сам бранио пред комисијом , на челу са професором Михајлом Борисављевићем. После Дипломирања, запослио сам се ,као стипендиста „ЗАСТАВЕ“-Крагујевац, где сам покушао да разговарам о „ПРВЕНЦУ“, проф Несторовића, али нажалост у „ЗАСТАВИ“, то није било могуће због Уговора ФИАТ- ЗАСТАВА а и друге идеје које смо предлагали тешко су птихватане, па је тако и смрћу професора Несторовића, преминуо и „ПРВЕНАЦ“, и ко зна на којем „ОТПАДУ“ -„Гробљу“ је завршио. У међувремену сам постао ванредни асистент на Машинском факултету у Крагујевцу код професора Душана Симића ,на предмету МОТОРНА ВОЗИЛА, и по предлогу проф Симића а у организацији ИНСТИТУТА „ЗАВОДА ЦРВЕНА ЗАСТАВА“ ФАБРИКЕ АУТОМОБИЛА „ЗАСТАВА“,Крагујевац, започели смо конструисање путничког КОМБИ возила са 8 седишта, урађена су два прототипа и започела су путна испитивања,али нажалост у међувремену сам напустио Институт ЗЦЗ, и прешао на рад у нову фирму у Београд, а после сам сазнао да испитивања нису завршена нити је пројекат возила икад завршен.