Хришћански пост (грч. νηστεία), средство које Православном Хришћанину помаже у изградњи спасења, а које се састоји у уздржавању од извесне врсте хране, од рђавих мисли, жеља и дела, као и у умножавању молитава, доброчинства, а исто тако и у ревности упражњавања свих хришћанских врлина.
Циљ поста је очишћење тела, јачање воље, уздизање душе изнад тела, а изнад свега прослављање Бога и поштовање његових светих. Постећи, Православни верни народ се непрекидно подсећа Христових страдања, које је Он благоизволео примити на Себе, за спасење човечанства.
Две стране поста
Пост има две стране: телесну и духовну. Телесни пост је уздржавање од извесних јела и алкохолних пића. Духовни пост подразумева одрицање од сваке врсте грешних и злих помисли, жеља и дела. Телесни пост је само неопходно помоћно средство за успешну духовну борбу против страсти, које се распирују кроз телесне жеље. Пошто тело заједно са душом учествује у греху, треба заједно са њом да учествује у напорима ка поновном задобијању врлина. Стварни духовни пост подразумева уздржавање од сваке похотљивости. Свети Оци су одувек истицали духовну страну поста, и писали да сам телесни пост Бог не прихвата. Чак су га називали „демонским постом“, јер и демони не једу, а не теже духовном усавршавању. Па је тиме онај који само телесно пости, а не приступа духовном подвигу, идентичан демонима. Духовна страна поста увек укључује појачане молитве, и квалитативно и квантитативно, и борбу за опште унапређење свих хришћанских врлина.
Стварни пост који обухвата и телесни и духовни аспекат, приводи човека смирењу. У смирењу човек почиње да стиче сазнање, да је спасење могуће једино у Богу, кроз Његову велику милост. Код стицања свих врлина и код испуњења свих заповести, Свети Оци придају врлини расуђивања највећу важност. Расуђивање подразумева дар разликовања онога што је корисно, од онога што је штетно.
Категорије, врсте и подела поста
По строгости, или начину уздржавања, постови се деле у пет категорија:
- Потпуно уздржавање од сваке врсте јела и пића (чак и воде). На овај начин се пости у прва три дана Васкршњег поста и на Велики петак.
- Сухоједење – узимање суве хране (у сировом стању), или само хлеба и воде, једанпут на дан, и то у девети час (15:00 поподне).
- Пост на води – узимање јела припремљених на води, без употребе уља за кување. Познат и као „строги пост“ пред Причешће.
- Пост на уљу – узимање јела припремљених на уљу, два пута дневно. Вино је дозвољено.
Пост на риби – узимање јела која могу да садржавају рибу, припремљених на уљу, два пута дневно. Вино је дозвољено. Ово је најблажи начин поста. Дакле, и најблажи облик поста подразумева уздржавање од све хране животињског порекла.
Узимање хране више од једанпут на дан, зове се ублажење поста, а када се узимају уље и вино, тада се чини разрешење поста.
Врсте разрешења поста су четири:
- Разрешење „на вино и уље“ – пост на уљу.
- Разрешење „на рибу“ – пост на риби.
- Разрешење „на јаја и млечне производе“ – бели мрс.
- Разрешење „на све“ – мрс.
Треба нагласити да поред установе одређених дана и периода поста од стране Цркве, регулисање питања разрешења за сваког верника посебно се оставља расуђивању његовог духовног оца, који понекад поступа са снисхођењем, дакле према слабостима човека и према мери на корист његове душе.
Једнодневни постови
Свака среда и петак током целе календарске године, осим трапавих седмица. Пости се на води уколико није разрешено другачије.
На пример, у среду Преполовљења и среду Оданија Васкрса, пости се на риби.
Ако Петровдан или Велика Госпојина падну у среду или петак, тада се пост разрешава на рибу.
Усековање Св. Јована Крститеља (29. август). Једе се једном дневно, на води.
Крстовдан (14. септембар). Једе се једном дневно, на води.
Навечерје Богојављења (5. јануар). Једе се једном дневно, на води. Ако падне у суботу или недељу, пости се на уљу и вину.
Вишедневни постови
Вишедневни постови су они постови које је Црква установила пред велике празнике. Постоје четири вишедневна поста, смештена у четири годишња доба:
- пролеће – Велики пост (Часни, Васкршњи, Велика четрдесетница)
- лето – Петровски пост (Пост Светих Апостола)
- јесен – Госпојински пост
- зима – Божићни пост (Мала четрдесетница)
Лични или заветни пост
То су постови које поједини верни посте ради појачања своје побожности, или услед епитимије, или услед заветовања неком од Светих. Црква одобрава и такву врсту поста, али је у таквим случајевима пожељно посаветовати се са надлежним парохом или духовником, и поступити по њиховим саветима.
Трапаве седмице
То су седмице у којима је разрешен редовни пост средом и петком. Има их укупно пет:
- Седмица која почиње Недељом ο митару и фарисеју
- Сиропусна недеља – недеља пред почетак Васкршњег поста. Једе се све сем меса – бели мрс.
- Светла недеља – недеља по Васкрсу
- Духовска недеља – недеља по Духовима
- Дани између Божића и Крстовдана (25. децембар – 5. јануар)
Црквени календар
, средство које Православном Хришћанину помаже у изградњи спасења, а које се састоји у уздржавању од извесне врсте хране, од рђавих ми...){kind=link}