Људски мозак функционише и после смрти, што значи да човек зна да је мртав, показују најновија истраживања.
Научници тврде да су открили да неколико секунди пошто срце престане да ради, мозак још активно функционише.
Стручњаци наводе да то означава да пацијент може да буде потпуно свестан шта се догађа са њим, јер његова свест наставља да ради. Кратко време после смрти, особа може да буде „заточена“ унутар свог мртвог тела са мозгом који наставља да функционише, претпостављају научници.
Људи који су преживели срчани удар били су свесни шта се око њих догађа, док су били клинички мртви, пре него што су их „вратили у живот“ и омогућили им да опишу шта се са њима дешавало пошто су престали да дишу, показује нова студија.
Докази показују да покојник може чак да чује како га проглашавају мртвим.
Доктор Сем Парнија и његов тим са Унивезитета у Стонибруку у Њујорку, испитивали су свест после смрти проучавајући случајеве срчаног удара у Европи и САД.
Он тврди да је студија показала да се људи често промене после „загробног“ искуства и више настоје да помогну другима.
Упркос приказима у филмовима, доктор Парнија додаје да се људи не враћају са успоменама и визијама. У филму из 1990. године „Флетлајнерс“ са Џулијом Робертс и Кевином Бејконом, као и римејком из 2017. године, група студената медицине зауставља своја срца и после се враћа у живот са визијама из сопствене прошлости.
Али, доктор Парнија тврди да када се особа оживи, не враћа се са „магичним побољшањем“ свог памћења.
„Ти људи су описивали да су гледали шта доктори и медицинске сестре раде, да су били свесни разговора, визуелних детаља који су им објашњавали шта се догађа, а што иначе не би знали“, каже он.
– Време проглашења смрти везано је за тренутак када је срце стало. Технички, то јесте време смрти – додаје он.
Али, он наводи да церебрални кортекс, познат као „део који размишља“, такође успорава и замире, али мождане ћелије могу да буду активне још сатима пошто срце престане да ради.
„Када оживљавате срце, поново оживљавате и мозак, јер му дајете 50 одсто крви која му је потребна да започне своје функције“, истиче он.
„Што дуже некога оживљавате, смрт можданих ћелија се и даље одвија, али успореним током. Можда се због тога људи враћају са позитивним променама из „загробног живота“, додаје он.
„Поседују више алтруизма, постају ангажованији у помагању другима. Проналазе ново значење у животу, који је имао сусрет са смрћу. Али, није у питању „магично побољшање“ памћења. То је продукт Холивуда“, закључује он.
Његова студија показује шта се дешава са мозгом пошто особа доживи срчани удар и како свест наставља да функционише и после смрти и колико дуго.
Циљ овог истраживања јесте да се унапреди квалитет вештачког дисања и избегну повреде мозга, приликом оживљавања срца.
Курир /Дејли мејл
