Када све почива на вечности, тада већ може пролазност ствари да буде збуњујућа. Свештеници би то назвали великим изазовом нашег времена. И тако је Аула Магна, на Папском универзитету у Риму, међународна конференција о разумној употреби оскрнављених римокатоличких цркава била испуњена до последњег места.
Делегације су дошле из тридесет шест земаља. Старија калуђерица седи као млада студенткиња на степеницама, јер нема слободне столице и записује сваку реч коју изговарају теолози, социолози и новинари.
Конференција почиње питањем: „Има ли овде још увек Бога?“. Брза секуларизација западних друштава намеће Римокатоличкој цркви ову недоумицу, јер њихове богомоље добијају другачије функције.
Нико не зна тачно колико је цркава напуштено. Постоје само процене. У Немачкој је око пет стотина римокатоличких цркава оскрнављено у претходне две деценије. У Холандији је слична ситуација и верује се да ће преживети само трећина цркава. У Италији, где постоји више од 100.000 цркава, више од хиљаду је продато или изнајмљено.
Омиљене употребе цркава су као ресторани, пицерије, ноћни клубови, салони, дискотеке, фитнес клубови, бутици гардеробе и гараже. Углавном, нови власници задржавају постојећу декорацију где је била, као што су олтар и иконе. У једној су, на пример, направили скејт парк са рампама, док је у другој у Единбургу направљен паб симболичног назива „Франкенштајн“.
Дешава се да на месту некадашње цркве никне џамија, чему се Ватикан нарочито оштро противи.
– Са овом грешном модом почело се у САД, али се потом наставило и у Европи. Наравно, то је супротно природи Римокатоличке цркве – речено је.
На конференцији се много разматрало о простору и времену. Цркве су место сећања за целокупну верску заједницу и генерације. Ако куће више нису сакралне, њихова светост наставља да живи. Свештенство се залаже да се Свети Дух не скрнави. Музеји, библиотеке, концертне сале за класичну музику, места сусретања, јавне кухиње, све што подразумева добротворне сврхе, не штети духовности цркве.
Када се имовина прода, одредба је у потпуности сагласна са власником, осим ако се не обезбеде другачији услови.
– То је цивилно право. Морамо да негујемо добру везу са народом – каже Павел Малеха, оратор апостолске сигнатуре, највишег суда Ватикана.
Према завршној речи конференције, чини се да се још увек стоји на почетку. Процес духовности је, изгледа, дуже време беспомоћан.
Зидојче цајтунг
