Европски суд правде одлучио је да Велика Британија може да откаже Брегзит без сагласности осталих 27 земаља чланица.
Судије су одлучиле да Лондон то може учинити без промене услова чланства у Европској унији.
Група политичара и активиста који су против изласка Британије из ЕУ, тврдила је да би Великој Британији требало да буде омогућено једнострано заустављање Брегзита, уколико то жели.
Али њиховом ставу успротивила се британска влада и Европска унија.
#ECJ: UK is free to unilaterally revoke the notification of its intention to withdraw from the EU – Case C-621/18 Wightman #Brexit pic.twitter.com/KUOI2eQ48C
— EU Court of Justice (@EUCourtPress) 10. децембар 2018.
Генерални заступник Европског суда правде рекао је још прошле недеље да је сагласан са тим да Британији може да буде омогућено да се предомисли око напуштања ЕУ. Његово мишљење није било правно обавезујуће, али суд у већини случајева прати његове савете. Тако је било и у овом случају.
Одлука је донета дан пре гласања Доњег дома британског парламента о договору Терезе Меј са ЕУ о условима Брегзита. Очекује се да ће посланици одбацити договор.
Учесници кампање за заустављање Брегзита се надају да ће победа у овом правном случају повећати шансе да Британија остане у ЕУ, потенцијално путем другог референдума.
Они желе да јавности пошаљу поруку да посланици имају и „друге опције“, поред плана Терезе Меј и напуштања ЕУ без икаквог споразума.
„Ми можемо да зауставимо сат“, кажу активисти.
Случај је покренула група политичара међу којима су посланици Шкотске зелене партије Енди Вајтман и Рос Грир, посланици Шкотске националне странке Алин Смит и Џоана Шери, као и Лабуристи Дејвид Мартин и Кетрин Стилер. Њих је подржао Џољон Мом из организације Good Law Project, која је покренула случај пред Европским судом правде.
Они су добили велику подршку прошле седмице када је један од генералних заступника Европског суда правде, Мануел Кампос Санчез-Бордона, саопштио како подржава њихов став.
Санчез-Бордона је рекао да је његово мишљење да, ако земља одлучи да напусти ЕУ, треба да има и могућност да се предомисли током двогодишњег процеса изласка из ЕУ по члану 50 Лисабонског уговора.
Кључно, навео је да би то могло да се уради без сагласности других земаља ЕУ.
Али он је рекао да ће могућност укидања одлуке бити подложан „одређеним условима и ограничењима“. То подразумева да повлачење треба да буде парламентарна одлука уз поштовање „принципа добре воље и искрене сарадње… како би се спречила злоупотреба поступка“.
Опасни преседан
Одлука је донета упркос упозорењу ЕУ током претходног судског саслушања да би одлука могла да постави опасан преседан – да подстакне друге земље да најављују излазак из заједнице у покушају да обезбеде боље услове за чланство, пре отказивања њиховог повлачења.
Адвокати британске владе су тврдили да је случај хипотетичан, јер „Велика Британија не намерава да повуче одлуку“, а судије Европског суда правде су зато одбиле да одлуче о томе.
Они су такође тврдили да политичари који стоје иза ове акције, користе случај као „политичку муницију“.
Случај је у почетку вођен пред судом у Единбургу, који је на крају пристао да га достави Европском суду правде.
Два покушаја владе Велике Британије да се жали против упућивања случаја Европском суду одбијена су, а предмет је прошлог месеца саслушало свих 27 судија Европског суда правде.
