Извор снаге протврелигиозног центра моћи је у ђаволу, Сатани, духовима злобе, који емитују своје таласе по читавој васелени. Они који су примили те таласе умом и срцем почињу емитовати њихов програм. Бог је ту да све преокрене на добро. Централни субјект у том односу добра и зла јесте човек.
Противрелигиозни центар моћи није искључиво везан за једну државу, један народ или неку територију, мада у одређеним епохама доминантно је присутан у некој држави, народу, територији. А и тада не постоји једнозначна снага у простору, а да није под својеврсним ударом друге снаге. Та борба добра и зла није у колизији. Сигурно да има најдубљи смисао, то је живот.
Циљеви противрелигиозног центра моћи јесу уништавање свих врста суверенитета и идентитета, анестезирање људске душе. Загосподарење човеком и природом. Начини доласка до тих циљева су: имитацијом, обманом, преваром, лажима, насиљем… Последице су гордост, завист, љубомора, самоуживање, и то су само привремене особине које воде до коначног губљења суштине човекове природе.
Дакле, човек има непријатеља. А највећи је онај који анестезира људску душу. Тај је истински човекоубица. У тој борби човек не може победити сам. Са Богом, човеку који је Богољубац, победа је неминовна. Сва сложеност, дубина и снага те борбе показује човекову важност и значај.
Противрелигиозни центар моћи је највећа опасност и највећи изазов човечанству. Споменути центар моћи жели да наметне неприродну, неправедну, и противрелигиозну глобализацију. Одговор на то је у савезништву истинских религија и народа, које би водило у стварање природне и праведне глобализације.
У једном дану видео сам утицај обе стране.
Чика Рајко, ово су Ваше њиве сунцокрета и пшенице
Другар ме је одвезао у елитно београдско насеље код пријатеља који му је много помогао. Испред његове виле, просечан аутомобил. Он скромно обучен. Очи му сијају са пуно животне енергије и радости која се напаја из срца. Више слуша, него што говори. Зрачи. Касније сазнајем да даје бескаматне позајмице за куповину стана младим брачним паровима, са могућношћу отписа једног дела дуга у зависности од броја новорођенчади у породици. Добијам фотографије на којима пише „Чика Рајко,ово су ваше њиве сунцокрета и пшенице“. Рајко говори, њиве су моје, али главну корист имају они који их обрађују. Тако мора да буде, јер је то дело њихових руку. Зато се са љубављу они односе према чика Рајку.
У канцеларији, код њега, из прикрајка, пажњу ми привлачи мала икона Пресвете Богородице.
У току дана стижем у Нови Сад. Добро позната особа прича ми добро познату причу. Све га боли, незадовољан је, никакав, а метеријално је изузетно ситуиран. Дуго година није смео ући у цркву. Као дете су га страшили, ето попа, откинуће ти језик. Придружује нам се власник кафића. Он му прича како је добар човек, како воли да помаже људима и уверен је у то. Да од њега неко затражи новац, за не дај Боже, не би дао. Знам. Долази и његов комшија из улаза зграде где живе искључиво богаташи, материјалисти. Њих двојица причају како са комшијама из улаза не могу се договорити ни око било каквих заједничких послова одржавања… сви они изгледа гледају у динар. И онда онај кога добро познајем прича: „Знаш ли да сам на видео-снимку видео комшију П. како брише обућу о мој отирач? Можеш замислити какав је то човек, када брише обућу о мој отирач?!“
Чика Рајко не би ни приметио свој отирач.
Избор је наш, ми бирамо себи улоге, хоћемо ли бити депресивни или имати истинску животну радост. Хоћемо ли умрети или вечно живети. Чије ћемо таласе пустити у ум и срце, чији ћемо програм емитовати.
И на крају сваки текст завршавам: Победимо кризу радом, радујмо се и радимо.
Бања Лука, 14.јун 2018.
*Председник СНП „Избор је наш“
