Становници овог града масовно су НЕСТАЛИ БЕЗ ТРАГА, а речи које су биле исписане на табли ЛЕДЕ КРВ У ЖИЛАМА – ни данас се не зна шта је било са њима

0

Случајеви масовних нестанака људи добро су документирани кроз историју, мада не и увек објашњени.

нестали
Хоер Верде некада

Сигурно сте чули за изгубљену колонију Роаноке и брод духова “Mary Celeste”, а о несталим становницима ескимског села смештеног на обали језера Ангикуни већ смо писали. Нешто слично догодило се у Хоер Вердеу. Овај градић у срцу бразилске џунгле поприште је никада решене мистерије – свих његових 600 становника ишчезло је без трага и гласа, пише Повјест.хр

5. фебруара 1923. године, мања група људи допутовала је у Хоер Верде, како би посетила рођаке. Чим су се приближили граду, схватили су да нешто није у реду: уобичајену грају малишана, тегобне уздахе пољопривредника и лавеж паса заменила је гробна тишина. Улице су биле сабласно пусте, а капци на кућама ударали су на ветру. Стигавши до дома рођака, гости су у чуду приметили да су улазна врата широм отворена. Са зебњом у срцу, која је постајала интензивнија са сваким кораком, ходали су из просторије у просторију, дозивајући своје најмилије. Нико им није одговорио. Кућа је била празна. Да ствар буде још необичнија, схватили су да су њихови рођаци отишли у журби: допола испражњени тањiри стајали су на породичном столу, као неми сведоци живота прекинутoг својој рутини.

нестали
Хоер Верде без становника

Престрашени, дошљаци су отрчали до суседне куће, али ни у њој никога није било… Баш као у још неколико кућа на чија су врата покуцали. Не знајући шта да учине, за помоћ су се обратили полицији. Снаге закона нису их довеле до просветљења. Установиле су да су све куће празне а сви становници нестали у непознатом смеру и из непознатих разлога. Није било трагова заседе, напада или крви. Јасно је било само једно – људи су се толико журили да нису имали времена ни да спакују најосновније ствари. За собом су оставили све – новац, документе, драгоцености…

Да разлози њиховог нестанка нису лепи ни пријатни, сведочила су открића у локалној основној школи. Тамо, на поду учионице, пронађен је пиштољ који је још увек мирисао на барут, што ће рећи да је из њега недавно било пуцано. А на школској плочи, стајале су кредом исписане речи које су натерале жмарце низ кичму чак и најискуснијим полицајцима: “Нема спасења”.

Полиција је у почетку спекулисала да су становници Хоер Вердеа побегли у страху од локалних герилских група или пак насилних трговаца дрогом, али та прича, показало се, баш није била уверљива – да је то било тако, негде би већ осванули, некоме се јавили… Могућност да их је неко побио такође не “пије воду” – сакрити тела 600 људи немогућ је подухват, чак и кад се ради о прашуми. Наравно, наредних година јављале су се и којекакве теорије о надприродним ентитетима укљученим у нестанак, но ни за њих, погађате, није било доказа. Случај је затворен, а напуштени град с временом је прогутала прашума, као да жели да сакрије његову тајну у својим зеленим недрима.

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.