Прелеп средњовековни сребрни српски прстен са античком камејом од полудрагог камена. Прстен потиче из 14. века нове ере, а камеја из 4. века пре нове ере. Према натпису на врху, прстен је припадао великашу Радулу.
Прелеп средњевековни сребрни српски прстен са античком камејом од полудрагог камена. Прстен потиче из 14. века нове ере, а камеја из 4. века пре нове ере. Према натпису на врху, прстен је припадао великашу Радулу.
Направљен је од најфинијег новобрдског гламског сребра, легуре сребра и злата, украшен је прелепим орнаментима и има уметнуту камеју са изгравираном птицом.
Пронађен је у остацима горњег града у тврђави Ново Брдо, најзначајнијег трговачког и рударског центра средњeвековне Србије, који се налази на Косову и Метохији, данашњој јужној Србији.
Током 14. века новобрдски златари су израђивали златно и сребрно прстење са уфасованим античким гемама.
Тврђава Ново Брдо се налази се на врху Мале Планине, угашеног вулкана, између Прилепнице и Криве Реке, северно од Гњилана.
Град Ново Брдо је основан почетком 14. века, а средином истог века постаје најзначајније и највеће рударско насеље и урбано средиште средњевековне Србије, одакле је експлоатисано злато и сребро, којим се трговало у читавом региону.
Остаци Новог Брда, са некадашњим деловима за становање, који окружују читаво утврђење, могу се и данас видети. Јужно од града Новог Брда откривени су и остаци цркве коју су подигли Саси и Дубровчани, тзв. Сашка црква. Градска црква у Новом Брду је била посвећена Светом Николи и њени добро очувани темељи су данас видљиви.
Ново Брдо се први пут помиње у историјским документима из 1326. године. У време цара Стефана Душана овде је радила ковница новца, а од 1349. године ковали су се грошеви са називом града. Тврђаву Ново Брдо чине Горњи и Доњи град са осам кула.
Град Ново Брдо је имао свој градски и рударски статут (1412), као и ковницу новца, због чега је и у Европи називан „Сребрно брдо“.
Класично и симболично
У Музеју примењене уметности у Београду, од 06. новембра 2018. до 31. јануара 2019. године одржава се изложба под називом „Класично и симболично – Прстење и минђуше од антике до средњег века“. Изложбени експонати су из колекције Музеја примењене уметности.
Посетиоце кроз поставку воде Мила Гајић, виши кустос у Музеју примењене уметности и Милица Обрадовић, кустос сарадник у Музеју примењене уметности.
Архео Србија / Хронограф
