Питање аутокефалности Македонске православне цркве покренуће се одмах пошто се реши питање имена државе, рекао је бугарски патријарх Неофит за портал News.bg.
„Када се ови детаљи око имена Македоније разјасне, питање цркве ће се сигурно покренути“, рекао је Његова светост Неофит.
Он је истовремено најавио да ће се у оквиру Бугарске цркве разговарати о аутокефалности Украјинске цркве и оценио да је реч о важном питању, преноси Танјуг.
Крајем 2017. године Бугарска црква је прихватила да заступа МПЦ пред осталим црквама, предузимајући све што је неопходно за утврђивање њеног канонског статуса, али није прихватила да МПЦ призна као „своју кћерку“.
Почетком 2018. године Бугарска православна црква је формирала комисију за рад на црквеним пословима у Македонији, али није послала делегацију на прославу 100. годишњице Охридске архиепископије.
Подсетимо, још средином прошле године јавност Грчке и БЈР Македоније узбуркана је поплавом контрадикторних информација о томе да ће, поред државе, име морати да промени и, иначе, неканонска Македонска православна црква.
Део медија, наиме, тврди да је управо македонски премијер затражио од Цариградске патријаршије да се из назива тамошње цркве избаци придев „македонска“. Премијер Зоран Заев то негира и тврди да нико није тражио нити може да промени име Македонске православне цркве.
Заев је одговарајући на питања посланика у Собрању рекао да име Македонске цркве није предмет било каквих дилема или преговора. Објаснио је да је писмо цариградском патријарху упутио тражећи помоћ у вези са коначним решењем црквеног спора који постоји од обнове Охридске архиепископије.
Обећао је да ће његов кабинет објавити садржај тог писма које је послао васељенском патријарху, као и одговор који је добио из Истанбула.
„Тражио сам помоћ у решавању дугогодишњег црквеног спора и то сам учинио, наравно, у координацији са Синодом Македонске православне цркве“, рекао је Заев и додао да је он само послао писмо подршке на захтев Синода да црква у Македонији буде призната као Македонска православна црква — Охридска архиепископија.
До конфузије је дошло јер су из Владе Македоније јавности послата два саопштења. Једно у којем пише да је Заев писао Цариградској патријаршији тражећи да помогне у процесу признања Македонске православне цркве и друго у којем пише да је премијер обавестио патријарха Вартоломеја да ће из назива цркве бити избрисан придев „македонска“.
Додатну конфузију у ту причу унела је и изјава грчког премијера Алексиса Ципраса, који је опозиционом лидеру Кирјакосу Мицотакису поручио да је Македонска православна црква послала писмо Цариградској патријаршији у којој их обавештава да се „одриче придева македонска“.
Медији преносе да је Ципрас то повезао са процесом промена уставног имена Македоније.
Наводи се и да је неканонска МПЦ наводно тражила од Цариградске патријаршије да буде преименована у „Охридска и Јустинијана прима архидијецеза“.
Македонска православна црква није призната, а СПЦ је сматра расколничком и са њом је прекинула све односе још крајем маја 2005. Од тада неканонска МПЦ покушава да нађе своју „мајку цркву“, али јој то не полази за руком. СПЦ у Македонији једино признаје Охридску архиепископију.
Званично Скопље негира да је Заев тражио да реч „македонска“ буде избрисана из назива тамошње православне цркве, а у одговору Цариградске патријаршије на захтев да се помогне у решавању њеног статуса, како се наводи, стоји да ће поново бити предузете све могућности за повратак МПЦ у канонски оквир под називом Охридска архиепископија.
Македонски медији, позивајући се на аналитичаре, пишу да је иза свега у игри „политичка утакмица са могућим озбиљним последицама“. И даље, наиме, није јасно шта је Заев писао васељенском патријарху Вартоломеју.
Овим поводом огласио се и портпарол Синода неканонске МПЦ-ОА, владика Тимотеј, који тврди да је све у вези са именом цркве чиста спекулација медија.
„Послали смо писмо за решавање статуса МПЦ-ОА. Нико у МПЦ-у неће одустати од било каквог одрицања од уставног назива МПЦ-ОА. Грчка црква нек се бави својим послом, а ми смо Македонска православна црква и Охридска архиепископија“, рекао је владика Тимотеј македонском порталу Религија.
Посланици сматрају да је неприхватљиво да се премијер меша у црквена питања, поготово због чињенице да је Македонија секуларна држава.
А председник Института интегра Љупчо Ристовски је изјавио да „ако нема прикривених мотива“, Заев ће, очекује се, демантовати изјаву свог грчког колеге објављивањем писма које је послао Васељенској патријаршији. Ристовски је оценио истовремено да би ова прича могла да изазове озбиљне последице у прихватању пакета, као резултат преговора са Грчком о новом уставном имену Македоније.
Он је подсетио да све православне цркве у свом називу носе назив државе.
„Зато такве скривене намере никоме не одговарају, а најмање Влади Македоније“, рекао је Ристовски.
Спутњик / Хронограф