У јануару 1969. новинари из целе Европе извештавали су из Цириха о суђењу у случају који је имао све елементе хорор-филма: мучење, лудило и егзорцизам. Пред поротним судом одговарало је шест припадника секте, који су у пролеће 1966. у идиличном засеоку Рингвил, на југоистоку кантона Цирих, немилосрдно злостављали 17-годишњу Бернадет Хаслер све док јој срце није стало. Њихово образложење: „Бог је тако хтео“.
Оптужено је двоје Немаца: Јозеф Штокер, 63-годишњи римокатолички свештеник, који је екскомунициран, и његова 55-годишња помоћница и љубавница Магдалена Колер.
Њихови следбеници су их ословљавали са „Света мајка“ и „Свети отац“, а заједно су водили секту „Међународно породично друштво за унапређење мира“. Веома рано су упали у очи као екстремни римокатолици, који су себе тукли штапом и канапом, верујући да ће тако допринети спасењу других људи.
Упознали су се после рата. Колер је у Штокеру препознала „духовног вођу“ и од тада га прати на путовањима по Блиском истоку. Заједно су упознали калуђерицу Стелу, која наводно лично прима поруке од Исуса Христа, које је забележила на 18.000 страница. Ова тројка је 50-их година прошлог века путовала по земљама немачког говорног подручја, предвиђала скорашњи смак света и сакупљала новац за „Нојеву барку“.
Убрзо су окупили следбенике, који су им чак поверавали своју децу на „васпитавање“ у дому у Зингену, на југу Немачке, на граници са Швајцарском.
Када је апокалипса изостала и када је откривено да су донације искористили за земаљска задовољства, као што је „мерцедес 300“, за паром је 1958. расписана међународна потерница. Склонили су се код Јозефа Хаслера, оца будуће жртве. Живели су изоловано, али богато. Преостали чланови секте предали су наводним „вођама новог доба“ приватни живот и независност, плату и уштеђевину. Непослушност је строго кажњавана, а све се завршило крвавим злочином.
Од 1965. Штокер и Колер су становали у колиби у Рингвилу, коју су купиле присталице „породичне заједнице“ . Тамо су почев од априла 1966. преваспитавали ћерку Јозефа Хаслера Бернадет, због „немораланог“ понашања у дечјем дому у Зингену. Виспреној 17-годишњакињи забранили су да се дружи с другом децом и да свира виолину. Приморавали су је да испусује стотине страница, на којима је признавала наводне грехе и оптуживала сама себе зато што је у контакту с ђаволом. С детињом тврдоглавошћу Бернадет је писала: „Волим ђавола. Он је леп. Посећује ме сваке ноћи. Много је бољи од Бога“.
Штокер и Колер су окренули следбенике против „ђавоље курве“. Четрнаестог маја 1966. четворо њих је посетило „свете родитеље“, да би после вечере послали Бернадет у своју собу.
Оно што се потом догодило већина медија је описала у блажој форми зато што је реч о „бестијалном чину, какав нам је познат само из описа о садизму у концентрационим логорима“.
Штокер, Колер и четворо следбеника наизменично су ударали беспомоћну девојку штаповима, пластичном цеви и бичем. Док су је мучитељи бесомучно тукли, призивајући Исуса, Марију и Светог Духа и узвикујући „Бежи, сатано!“, Бернадет је апатично цвилела.
После тортуре очистили су је од крви и измета и однели у кревет, где је током ноћи издахнула.
Случај је откривен тако што је Јозеф Хаслер после насилне смрти ћерке напустио секту и све испричао полицији.
Три године касније, пар се нашао пред судом у Цириху. Вештачење је показало да се поткожно ткиво девојке истопило под снажним ударцима, што је довело до смрти масном емболијом плућа. Лекар судске медицине је изјавио да „још никада није видео такве последице злостављања“.
Ни Штокер и Колерова нису се покајали, тврдећи да се не осећају одговорним пред Богом. Осуђени су на по десет година затвора и 15 година протеривања из земље, а њихови саучесници на затворске казне од три и по године.
M.A, nzz.ch
