Путопис је књижевна врста у којој аутор, путник, читаоцу преноси своје утиске о пределима и људима које упознаје током путовања.
Путописи су субјективни чак и када их пишу научници, јер се у њима по правилу огледају укус, образовање и животни ставови писца. По правилу, путописци су снажније утицали на слику коју јавност има о земљама, догађајима и људима од сувопарних историчара, од античког генија Херодота, преко револуционарног Дарвина, па до Џона Рида, који умире на путу описујући највеће ратове и револуције 20. века.
Управо су путописне репортаже Американца Рида из Великог рата имале пресудни утицај на то да се светско јавно мњење упозна с малим српским народом и његовом огромном жртвом и хероизмом. Он је само један у низу путописаца који су задужили Србе, међу којима су Рус Александар Гиљфердинг, Енглескиња Мери Дарам, Француз Алфонс де Ламартин, Чех Алфонс Муха, Саксонац Сигмунд фон Хердер, Аустријанац Феликс Каниц, Швајцарац Арчибалд Рајс…
Било је, наравно, и другачијих путописаца, који су формирали негативан став према Србима и Србији, још од времена кад се први пут појављују у писаним изворима. О нама пишу хроничари, дипломате, војници, лукави обавештајци, јуродиви ходочасници, упорни трговци, пустолови и луталице већ дуже од хиљаду и по година. Ти путописци су имали врло разноврсне личне и политичке ставове и мотиве док су описивали наше крајеве и људе, а пресудан утицај су имале државе које су финансирале њихова путовања, због сопствених интереса на Балкану.
В. Н, Новости
