Скандалозно: Деци у вртић донео МРТВЕ ЖИВОТИЊЕ

Отворено писмо директорки Предшколске установе „Радост“ из Чајетине Јелени Митрашиновић поводом скандалозног покушаја поучавања деце од стране ловца Небојше Сопаловића из Мачката, који је предшколцима донео остатке мртвих животиња. 

Поштована,

Информисани смо да је током протекле недеље у Вашој предшколској установи, на позив васпитачица, реализовано предавање за децу од стране ловца Небојше Сопаловића из Мачката. Овакву активност, сматрамо скандалозном имајући у виду да је пропраћена сликама деце која се седе око посмртних остатака мртвих животиња.

Ова фотографија је објављена на званичном налогу Ловачког савеза Србије, на шта је јавност реаговала изузетно бурно.

Сматрамо да, као васпитна установа, пре свега децу треба да учите развоју саосећања и ненасиљу што се најбоље постиже бригом о људима и животињама, а не пропагирањем убијања живих бића и дружењем са њиховим посмртним остацима.

Да ли је ова активност планирана Вашим годишњим програмом рада или је стихијски организована у складу са личним афинитетима васпитачица и да ли је у Вашој установи пракса да децу образују особе за које није сигурно какве педагошке квалификације имају, односно да ли су оспособљени за држање наставе?

Уколико се настојало да се код деце негује еколошка свест и позитиван однос према природи, није јасно зашто нису позвани биолози, еколози, представници правог еколошког удружења или удружења за заштиту природе? Поред свих текућих еколошких проблема у Србији и неодговорног односа човека према животној средини, порука коју сте на овај начин пренели деци јесте да је убијање животиња пожељан модел понашања и да треба неговати љубав према оружју, јер је оно неизоставан део лова.

Да ли после овакве “едукације“ можемо да очекујемо да ће се у Вашој установи организовати лов на птице, уместо израде кућица и хранилица? Пракса и истраживања су показали да неке образовне методе смањују сензитивност деце, емпатију и поштовање живота као таквог. Један од примера штетних едукативних мера било би сецирање животиња, које је срећом одавно ван употребе у Србији. Овакво “дружење“ са лешевима и неговање култа смрти није далеко од тога и сматрамо га још опаснијим по дечји развој, јер је реч о посебно осетљивом узрасту.

Молимо Вас да нам се писменим путем обратите, уз гаранције да овакви програми неће бити спровођени у будућности, као и да ће деца која су била изложена индоктринацији, добити професионалну, одговорну и пре свега њиховом узрасту одговарајућу едукацију на тему екологије, животне средине, бриге за животиње и њихова станишта.

Такође апелујемо на Вас да у своје програме уврстите активности и садржаје који промовишу развој емпатије, еколошке свести и савести о значају права животиња.

ФБ Перо Михић