Стварни брица из Власотинца био инспирација за лик Шурде из серије „Врућ ветар“

Лик Боривоја Шурдиловића у култној ТВ-серији Врућ ветар инспирисан је животним путем Жике Биџића, легендарног власотиначког берберина.

жика биџић
ДВД омот за потребе илустрације странице Врућ ветар / Фото: Wikipedia

Стварни брица био је инспирација за легендарни ТВ лик Боривоја Шурдиловића у незаборавном извођењу легендарног глумца Љубише Самарџића у серији Врућ ветар.

Шест месеци je стварни Шурда лежао у затвору због вица о Титу, а који он никад није ни испричао, али га је њему чаршија приписала.

Лик Боривоја Шурдиловића у култној ТВ-серији Врућ ветар инспирисан је животним путем Жике Биџића, легендарног власотиначког берберина…

…..“Кажи ти (мени пијаном) где ти је глава, а за бријање се не секирај…“, рече Биџа Лесковчанину који седе у столицу да га овај обрије.

– На велики српски и хришћански празник Видовдан пре тидесетак година, када је после обилних пролећних киша помахнитала река Власина носила све пред собом у воденом вртлогу нестала је легендарна берберница Жике Биџића одневши у неповрат и његов највећи животни сан – да после Другог светског рата победи на првом регионалном избору за најлепшу фризуру…

Био је то полазни мотив најлепше телевизијске приче у серијалу Врућ ветар, најпознатијег српског хумористе и уваженог сценаристе Синише Павића, иначе власотиначког зета.

„Можда би тај сан био стварност, али ми полудела Власина однесе моју сиротињу, моју радионицу, а са њом и најбољи мој немачки алат. А без алата нема заната, па шта ћу – куд ћу, него правац у пензију…“, са сетом је пре више година, у време првог јубиларног власотиначког „Винског бала“, причао новинару легендарни брица Биџа, очигледно жалећи за старим добрим временима…

жика биџић
Чувени Биџини трегери / Фото: Томислав Стевановић

Већ на почетку тадашњег разговора новинару се учинио некако познат, а срели су се први пут. Он са рукама позади, на леђима, у озбиљним годинама, мало погрбљен, обилази власотиначке бербернице, а на радост млађих колега, јер имао је шта да им каже, да их посаветује.

На први поглед, подсећао је он, кажу старији звездаши, ликом и стасом на некада чувеног звездиног голмана Срђана Мркушића, првог послератног шампионског тима ФК Црвена звезда. Али, када визуелно спојите берберску радњу украшену ликом њему омиљеног Љубише Самарџића, његове шарене трегере од ластике које је свакодневно носио на окраћалим габарден – панталонама и његову животну причу коју је врцаво причао, добијате сасвим нови лик легендарног Боривоја Шурдиловића – Шурде из незаборавне и, по моногима, најбоље икад одигране српске ТВ-серије Врућ ветар.

Волео је Биџић, алијас Шурда, и по коју капљицу жестине. Онда би одзвиждао неку стару арију играјући са бријачем у руци око муштерије. „А бре, брате Биџо, ма како ћеш мене ти тако пијан да обријеш?“, пита муштерија….“ – Ма, брате мој, кажи ти мени само где ти је глава, а за бријање се не секирај“, одговори му Биџа.

Наш велики ТВ сценариста Синиша Павић, уз несебичну помоћ своје супруге Љиљане Павић, успешно је визуелно досањао мајсторски Биџин сан, а на радост публике. Милиони гледалаца у бившој „Југи“ нестрпљиво су ишчекивали викенд пред малим црно-белим екранима и нове епизоде, пратећи Шурду до самог сањаног циља, до његове победе за најлепшу фризуру. Урнебесно би се смејали ујка Фиргиним репликама у маестралној глуми, такође легендарног, Миодрага Петровића Чкаље.

Али власотиначки Шурда је сасвим случајно постао велика инспирација за телевизиујску серију. Елем, његов отац, познати власотиначки неимар, дунђер, желео је да Жика заврши грађевинску школу, ту у Власотинцу, или оближњој Црној Трави, јер потиче из породице чувених тесара са Власинске висоравни. Жики званом Биџа (физички крупан и јак као бик, од милоште прозван „биџа“) није се баш много петљало око грађевинске тесарије па је изненада „утекао“ у Лесковац на занат за „дамске фризере“.

Међутим, Други светски рат и бомбардовање Лесковца 6. септембра 1941. године, спречили су га да добије „Мајсторско писмо“ па је целог живота остао само обични брица, али као такав и незаборавна власотиначка легенда.

жика биџић
Синиша и Љиљана Павић / Фото: Томислав Стевановић

Доживотни власотиначки „кнез“

„Био је страствени голубар, велики навијач локалног фудбалског клуба „Власина“, певач и гитариста а пре свега одличан берберин“, причао је коју годину касније у разговору за медије Синиша Павић, своје прве утиске о Биџићу, алијас Шурди.

Због свог врцавог шеретског духа и вица о Јосипу Брозу – Титу увек весели Биџа „зарадио“ је апсу у лесковачком КП-дому, на неких шест месеци. Каже – неправедно, јер тај виц никада није испричао, а и не би, учинио му се много „озбиљним“. О томе никада није размишљао у затвору, нити је о томе размишљао која га је то муштерија „одрукала“ тада лесковачким жандарима, а које је углавном бријао бесплатно.

Иначе, Живојин Биџић – Биџа рођен је 31. децембра 1926. године, у Власотинцу, па се код неких Власотинчана, али и Лесковчана, одавно родила дивна идеја да се сваке године, хумористичким програмом на отвореној сцени, уочи дочека Нових година обележи „Биџин дан“ и рођендан, да се најбољем стенд-ап комичару хумористичке вечери тада додели посебна награда – „Брицине маказе“.

Живојин – Жика Биџић, алијас Шурда, за све своје „заслуге“ које је остварио у свом завичају, на обалама планинске реке Власине, награђен је титулом доживотног „кнеза“, у оквиру запажене туристичке манифестације „Вински бал“.

Иако се, како је тада причао, „са титулом кнеза озбиљно упетљао у политику“, он никада није марио за политику, нити је марио за какве страначке програме.

Био је стар и болестан и то га није занимало. „Нисам никада посебно волео ове наше жене које се баве политиком, а камоли да се ја бавим њоме, ако сте паметни, бежите колико вас ноге носе од политике“, речи су Жике Биџе које и данас одзвањају у ушима локалних старих шерета по тамошњим бирцузима.

На Жику Биџића и његово поимање политике радо нас је подсећао још један Власотинчан, такође легендарни кнез „Винског бала“, рано преминули Богољуб Митић – Ђоша, коме је сваког јуна, на жалост свих који су га познавали, нова годишњица од његовог прераног одласка са глумачке и животне сцене.

Томислав Стевановић, Телеграф