ПРИЧА БЕОГРАДСКЕ ПОРОДИЦЕ ЗА ФИЛМ Столар са Лиона ставио је пред модисткињу ПИШТОЉ И ПРСТЕН. Остали су у браку 50 година

„На дочеку Нове године бежала је кроз прозор у балској хаљини када се појавио он са друштвом са Цветка и Лиона. Скоро деценију касније, ставио је на сто прстен и пиштољ и рекао јој да бира. Остали су у складном браку пет деценија“, прича за Блиц Дејан Бабудер о својим прецима, деди Фердинанду, столару и љубитељу вестерна, и баби Видосави, модисткињи чија је машина за шивење „зарадила две куће и два плаца“.

Да бисмо разумели ко је био овај необичан пар, морамо се вратити цео век унатраг, на почетак Првог светског, или Великог рата, како су га тада звали. Тршћани Јосиф и Антониа Бабудер, после деценије растављености, поново се срећу, беже у Сен Гален у Швајцарској и добијају сина Фердинанда. Због пријатеља Срба које су упознали у Италији, по почетку рата, Антониа са малим Фердинандом долази у Београд, а убрзо јој се придружује и супруг Јосиф који је као артиљеријски официр у аустријској војсци превео део ратних другова на српску страну. Као награду, Јосиф добија кућу и столарску радионицу у данашњој Улици Мите Ружића.

С друге стране, Дејанова баба рођена на Видовдан, 28. јуна 1921. године, која је по празнику добила и име, ћерка је Солунца Александра Ј. Обрадовића родом из Петровца на Млави који се 11 година борио за отаџбину и настанио се у Београду. Видосава је, прича њен унук, постала цењена београдска модисткиња. Њена кума је имала прву радњу за хемијско чишћење у Београду, па је она ту радила као кројачица и љубав према овом занату је гајила од малих ногу.

– У Васиној улици налазила се радња једног трговца Јеврејина. Продавао је француске и „сингер“ машине за шивење. Моја баба Видосава би, док је ишла у школу за кројачице, редовно застајала поред излога и гледала их. Једном је он изашао, упитао је шта гледа и, када је сазнао, рекао јој да сутра дође њен отац. Договорили су се да, пошто није имао довољно новца, узме и отплати на рате француску машину на ножни погон. Управо је та машина „зарадила“ два плаца и две куће – прича Дејан Бабудер (45), додајући да је она цео живот шила за све виђеније људе Београда, али и за двор од 1935. до почетка окупације, док је за време рата била принуђена и да преправља униформе Вермахта.

Поред шивења и дизајнирања тоалета који су јој обележиле живот, Видосава је била страствена плесачица. Волела је валцере и дуге балске хаљине. У то време младићи и девојке су, прича њен потомак, ишли на криглу пива на Калемегдан, а успут куповали ситне, вруће чварке у фишецима. Понекад би имали игранке у двориштима кућа, а када су у питању већа славља, младе даме су у кафане и ресторане ишле искључиво са родитељима или пратњи старије браће. Тако је било и те давне 1938. Видосава је за дочек Српске нове године у „Цветковој“ кафани срела, ни не знајући, човека свог живота – и побегла кроз прозор!

– Деда Фердинанд је био сушта супротност. Волео је вестерне и Гарија Купера, тако се и облачио. Носио је црна одела са пертлама, а на чизме је стављао прапорце уместо мамуза. Био је прек човек, слабе контроле импулса, кавгаџија… Тако је дошао за дочек са својом „екипом“, друштвом са Цветка и Лиона. Баба је плесала, али је убрзо настао хаос. У балској хаљини је морала да искочи кроз прозор кафане и да побегне – присећа се Дејан прича своје баке Видосаве.

Занимљиво је да се као у случају Фердинандових родитеља двоје младих нису видели скоро 10 година. Опет због тог немилосрдног и бесмисленог разарања. Наиме, Фердинанда су нацисти послали у логор 1941. где је остао до завршетка Другог светског рата. По повратку, поново су се срели сасвим случајно. Шта више, заволели су се, верили, али не лези враже…

– Док је љубав цветала, код Видосаве је дошла њена ученица коју је обучавала за кројачки занат и испричала јој да је видела Фердинанда како шета под руку са другом госпођицом. Револтирана, не чекајући објашњење ни проверу информације, баба је завила веренички прстен у папир и послала му. Неко време касније Фердинанд је срео Видосаву и позвао је у први локал пред којим су се затекли. Ставио је на сто исти тај прстен и пиштољ и рекао јој да бира. Наравно, одабрала је ово прво. Била му је пета жена, добили су децу и живели у складном браку пуних 50 година – завршава Дејан Бабудер причу о својим прецима.

Њихову љубав могла је да растави само смрт. Фердинанд је преминуо 1995. године, а Видосава 2001.

„Породични мудрац“

Видосава је, каже њен унук Дејан Бабудер, била „породични мудрац“ којег су сви с пажњом слушали.

– Никада није говорила да нешто мораш или не смеш, него је имала животну причу за сваку ситуацију. Причала би нам тако да нас наведе да сами извучемо закључак. Сећам се добро два савета: да никада не будем љубоморан и да никада не гурнем руку у женску торбу – каже Бабудер.

Сузана Луковић, Блиц