Током последњих стотина година, Турска практично никада није имала улогу у догађајима који су се одвијали на Балканском полуострву. Анкара се није могла одупрети утицају Београда у овом региону. Међутим, распадом Југославије Турска је почела да користи економску експанзију као политичко средство Ердогана. У оквиру овог чланка, покушала сам да размотрим ниво утицаја који турске компаније већ имају на Западном Балкану.
Недавно, 20. маја 2018. године, завршена је била званична посета турског председника Реџепа Тајипа Ердогана. До посете је дошло на позив босанског члана Председништва Босне и Херцеговине Бакира Изетбеговића. Према званичним изјавама, ова посета је требало да промовише даље јачање сарадње између две државе.
Треба напоменути да је дуго времена територија Балканског полуострва била власништво Османског царства. Тако је нпр, 1683. године, када је турска војска била пред капијама Беча, територија ове империје обухватила Босну, Србију, Мађарску, Бугарску, Албанију, Грчку, БЈР Македонију, Црну Гору и Румунију. Тачно 230 година касније, 1913. године, српска и бугарска пешадија стајала је неколико километара од беспомоћног Истанбула и чекала наређење да га преименује у Цариград, чиме је окончана ера турске владавине. Сада, после сто година, Турска се поново враћа на Балкан. Али њена главна снага нису јањичари, него економска моћ и потпуна девастација земаља бивше Југославије, која је настала као резултат колапса социјализма и многобројних ратова.
Сада се Турска налази на 11 месту највећих страних инвеститора у БиХ са око 196 милиона евра укупне инвестиције, што чини три посто укупних страних инвестиција у БиХ. Круг њених интереса је веома широк. То укључује пољопривреду, рударство, велике инфраструктурне пројекте. Најзначајније инвестиције које су премашиле 1.600 запослених су оне у Natron Maglaj, лукавачку фабрику соде, те у банкарски сектор кроз Turkish Ziraat Bank Bosnia. Један од главних интереса Турака су прехрамбени производи, углавном месо. Ови производи су један од најважнијих артикала босанског извоза. Укупни обим трговине између две земље износио је више од 562 милиона евра.
Осим тога, Турска је развојна агенција кроз 700 пројеката обнове уложила око 150 милиона евра, укључујући и градњу градског моста у Добоју (Република Српска), што је довело до малог политичког скандала 2015. године. Одвојено од њих постоји пројекат “Еко зоне Корићани-Влашић”, који кошта три пута више од годишњег буџета Српске и износи 4,2 милијарде евра. Овај туристички комплекс ће укључивати и аеродром.
Може се сигурно тврдити да у овој фази Турска није један од највећих инвеститора у Босни и Херцеговини, али брзо повећава своје позиције у свим подручјима економске активности.
Турске компаније такође активно продиру у привреду Србије и Црне Горе. Робна размена је у 2016. години била 847 милиона евра али у 2017. години је порасла до 1 милијарде евра и има огромне трендове за даљи раст. Највећи број великих инвестиција односи се на област текстилне индустрије и углавном се концентришу на југ Србије, Ниш, Лесковац, Лебане. Министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић је рекао да Србија жели да повећа трговинску размену са Турском, да жели нове турске инвеститоре у Србији.
Турске инвестиције су много мање утицале на привреду Црне Горе. Према подацима Централне банке, Турска је са 21,5 милиона евра лани била на деветом месту по укупним улагањима, на листи коју предводе Уједињени Арапски Емирати (око 93 милиона), Русија (око 55 милиона), Италија и Азербејџан (око 48/45 милиона). У исто време број компанија са турским капиталом порастао до 950.
Положај Турске у економији БЈР Македоније је много бољи. У овој земљи Анкара је међу десет највећих страних инвеститора. Турске инвестиције у БЈР Македонији су захваљујући међукоморској сарадњи у 2018. години повећане на 1,8 милијарди евра са трендом даљег раста, шта је 25 одсто од укупних страних инвестиција. Већа улагања су изградња четири стамбена објекта, од по 40 спратова, у Скопљу, затим Клиника за офталмологију, филијале турске Halkbank, неколико супермаркета Рамстор, који су у власништву компаније Koch, као и фабрика за млечне производе Sutash. Осим тога, компанија Istem Medikal изградила је у Скопљу фабрику за производњу медицинске опреме. Турска компанија TAV има концесију на једина два аеродрома у земљи, у Скопљу и Охриду. Робна размена ове две земље у 2017. години износи 400 милиона евра, а тежња је да досегне милијарду евра до 2019. године.
Наравно, 25% инвестиција вероватно није обезбедило власт над више од 25% привреде. Међутим, можемо са сигурношћу тврдити да значајан део македонског БДП-а обезбеђују турске компаније. Ова количина финансијских инфузија неизбежно утиче на политичке процесе у земљи, с обзиром на то да су економија и политика нераскидиво повезане.
Турска је други највећи страни инвеститор на Косову после Швајцарске. Од како је такозвана „Република Косово“ прогласила независност 2008. године Турска је на Косову инвестирала око 372 милиона евра. Турски конзорцијум Limak Celik купио је косовску мрежу за дистрибуцију електричне енергије за 26,3 милиона евра, а турско-француски конзорцијум Limak-Aeroport de Lyon узео под концесију на 20 година Међународни аеродром у Приштини. Турска фирма Guris Holding гради електрану на ветар инсталиране снаге од 32 мегавата. Такође, Турска показује посебне активности у овом аутономном региону у изградњи путева. Аутопут који веже Косово са Албанијом изградио је америчко-турски конзорцијум Bechtel-Enka, а коштао је око милијарду евра. Исти конзорцијум ради на изградњи аутопута Приштина – Елезов Хан (Ђенерал Јанковић), који Косово спаја са БЈР Македонијом, а кошта око 600 милиона евра.
Према речима министра иностраних послова тзв. „Републике Косова“ Беџета Пацолија на Економском форуму Косово – Турска, на Косову је регистровано око 700 турских пословних подухвата. Скоро 200 њих су одрживе компаније са стабилним пословањем. Инвестиције су пласиране у банкарски сектор, образовање, здравство, производњу, грађевинарство, трговину, угоститељство, транспорт и у друге области.
Као резултат ових инвестиција привреда Косова је веома тесно повезана са Турском. Споразум о слободној трговини између Косова и Турске даје предност турским компанијама у односу на конкурентне компаније из региона. Ово доводи до чињенице да економија незаконито окупираног аутономног региона све више постаје део економског простора Турске.
Сваке године активност турских компанија у региону постаје све присутнија. А економски утицај неизбежно осваја и политички утицај. Реџеп Тајип Ердоган је више пута изјавио да би Турска требало да изгради све ближе односе са земљама Балканског полуострва. Такво „прилагођавање“ није ништа друго до покушај да се Висока Порта обнови у новом имиџу – више не као једна држава са непрестано незадовољним и бунтовним становништвом Балкана, но као политички и економски блоком Турске и економски повезаних земаља. Ово је нарочито евидентно у случају Македоније и Косова – отворено сиромашних региона који нису имали велике производне капацитете у Југославији. Босна је мање видљива у том погледу јер тренутни формат Босне и Херцеговине је потпуно европски пројекат. Европска унија жели убедљиво показати целом свету да са одговарајућом количином либерализма и једнакости три народа који мрзе једни друге могу живети заједно. Због тога, Брисел покушава да контролише тржиште БиХ, не жели конкуренте, посебно Анкару.
Као што је уверљиво доказала економска реалност, државе са развијеном индустријом не могу постојати без тржишта сировина и пласирања готових производа. То значи да Косову, БЈР Македонији и другим земљама које желе да ојачају економску сарадњу са Турском прети судбина колонија, које ће постати одскочна даска за политичку моћ Анкаре, која поново покушава да буде лидер југа Европе.
