Порно песма победила на ђачком такмичењу

Наставничко веће Гимназије ,,Стеван Јаковљевић“ Власотинце оценило је данас да је песма победница на Окружном такмичењу рецитатора Јабланичког округа “Сељење душе”, аутора Небојше Чехранова, порнографске садржине, скаредна, скандалозна и превазилази границе доброг укуса, те да су професори незадовољни и збуњени, а ученици – пренеражени.

стеван јаковљевић власотинце
Гимназија Лебане / Фото: Југмедиа

Како преноси Југмедиа, такимичење је одржано 6. априла у Лебану у више категорија, а поменуту песму рецитовао је ученик Гимназије из те вароши и освојио прву награду. Том песмом представљаће округ на на Републичкој смотри рецитатора “Песниче народа мог“ у Ваљеву.

“Песма је порнографске садржине, скаредна је и скандалозна и превазилази границе доброг укуса. На опште запрепашћење свих присутних, жири је ову песму уврстио у пет најбољих извођења, да би касније, после другог, односно финалног круга рецитовања, та иста песма проглашена победничком”, наводи се у саопштењу.

У другом кругу песма је рецитована пред ученицима свих узрасних категорија, почев од најнижег узраста, пред њиховим родитељима, учитељима и наставницима.

“Сматрамо да је песма скандалозна имајући у виду јавно промовисање порнографије чиме је оскрнављено само такмичење, али и лепа писана реч, којој је читава манифестација посвећена”, оцењују професори ове угледне школе.

Такмичење рецитатора и Републичка смотра рецитатора, пишу даље, нису у календару Министарства просвете, науке и технолошког развоја, него их организују културни центри широм Србије.

“Због чега смо се и обратили Културном центру Лебана и организатору предстојеће смотре у Ваљеву, у намери да заштитимо поезију од продора вулгарности и простаклука”, додаје се.

Наставничко веће Гимназије Власотинце сматра да су том приликом нарушени следећи критеријуми:

Песма није прилагођена узрасту средњошколаца, песма нема уметничку вредност, постојање дијалектизама и жаргонизама у песми, непоузданост и непрецизност у казивању стихова, нарушеност акценатске норме. Наши су ученици пренеражени и затечени избором поменуте песме и сматрају да никада до сада нису доживели веће понижење на једном званичном такмичењу.

Ћутање би значило, оцењују још, мирење са чињеницом да су ласцивност и вулгарност у поезији захватиле и културу, школство, што прети да у младим генерацијама, пред којима је будућност, уништи смисао за лепоту и моралне вредности.

“Постоје и неправилности у оцењивању јер је међу члановима жирија било и ментора и родитеља деце такмичара. Да ли су се они дистанцирали од гласања када су у питању њихови ученици, односно деца, јавности није познато. Претпоставља се да о томе постоји записник. Очекујемо реакцију шире друштвене заједнице и надамо се да ће бити предузете адекватне мере у циљу заштите деце”, закључује се у саопштењу Наставничког већа Гимназије “Стеван Јаковљевић” Власотинце, с потписим директора школе Живаном Шушулићем.

У наставку преносимо „победничку“ песму. Извињавамо се читаоцима на садржају, али и на тексту који објављујемо без икаквих исправки, како би читаоци видели о чему се тачно ради.

стеван јаковљњвић, власотинце
Гимназија „Стеван Јаковљевић“, Власотинце / Фото: Wikipedia

Сељење душе

Те 79. године у Улцињу све су ми биле дале, осим једне наравно!

Била најлепша, али Титограђанка. мисим, било неког ватања, а и то нешто средње жалосно беше… ал да се деси „оно најгоре“:

Никако да не набрајам сад све те црногорске аргументе.

Но, у октобру стиже писмо да јој је наврбаба са очеве стране изненада крепала у 118. години и да ће цијела породица на спровод на Жабљак… осим ње, која јадна спријема четири пута пријемни за ФДУ у Београд, одсек драматургија.

Под: п.с. стоји дословце: Дођи, биће свега…

Видим ја сазрела ствар и запалински путем Титограда. Нит лепше природе нит грђег града.

Али није сад ријеч о томе.

Послужи ми попову чорбу мммммм, неку његушку жилаву пршуту: стала ми насред грла размаженог с паризером, оно ни тамо ни овамо. Ја био помодрео, не могу да дишем.. кад ти ме младица опаучи по леђима, брале: излете она пршута ко сервис настасеа.

Ај у кревет да видимо то све… Кад дођох до пролаза: нешто ми затајила алатка.. ух, мајку му: она се раширила ко мртва, ал овај мој ни макац.

Ајд сестро мало усмени рад.

Штабре, ел оно миш уз пушку, миш низ пушку, хаха.

Хаха, кxкx, мисим усмени и тако тај рад.

Еее вала ја ти то у уста нећу док сам жива.

Ееее сад,

Можда кад би ме оженио,

Ајде бре помери се с места пу пу пу… Негооо и ти ћеш ми у беге са тако назадним сватањем,

ај покушај још једном.

Нееееће нешто, ма тако си ме треснула по леђима да сам сад сав индиспониран… Аа и знаш ових дана проучавам нешто пресељење душе.. онокао, читам много и о тој Шредингеровој мачки… спопали ме и ануннаки па сам баш интелектуално изможден.

Биће да је то разлог хах.

Верујеш ли ти у реинкарнацију… у сељење душе?

Ма вјерујем, него – па седе на ивицу кревета поред мене, пљуну у прсте, па кренула да ми онако пљувачком све пипа око корена ми меканог, ко да тражи где се пробушила гума на бициклу.

Што то чиниш, јадна не била – ја онако полиглотски.

Мааа неђе ти ова ствар издушшшшшује.

Примљена је из шестог пута, а ја ни из трећег нисам. Није нам било суђено.

Југмедиа