Наставничко веће Гимназије ,,Стеван Јаковљевић“ Власотинце оценило је данас да је песма победница на Окружном такмичењу рецитатора Јабланичког округа “Сељење душе”, аутора Небојше Чехранова, порнографске садржине, скаредна, скандалозна и превазилази границе доброг укуса, те да су професори незадовољни и збуњени, а ученици – пренеражени.
Како преноси Југмедиа, такимичење је одржано 6. априла у Лебану у више категорија, а поменуту песму рецитовао је ученик Гимназије из те вароши и освојио прву награду. Том песмом представљаће округ на на Републичкој смотри рецитатора “Песниче народа мог“ у Ваљеву.
“Песма је порнографске садржине, скаредна је и скандалозна и превазилази границе доброг укуса. На опште запрепашћење свих присутних, жири је ову песму уврстио у пет најбољих извођења, да би касније, после другог, односно финалног круга рецитовања, та иста песма проглашена победничком”, наводи се у саопштењу.
У другом кругу песма је рецитована пред ученицима свих узрасних категорија, почев од најнижег узраста, пред њиховим родитељима, учитељима и наставницима.
“Сматрамо да је песма скандалозна имајући у виду јавно промовисање порнографије чиме је оскрнављено само такмичење, али и лепа писана реч, којој је читава манифестација посвећена”, оцењују професори ове угледне школе.
Такмичење рецитатора и Републичка смотра рецитатора, пишу даље, нису у календару Министарства просвете, науке и технолошког развоја, него их организују културни центри широм Србије.
“Због чега смо се и обратили Културном центру Лебана и организатору предстојеће смотре у Ваљеву, у намери да заштитимо поезију од продора вулгарности и простаклука”, додаје се.
Наставничко веће Гимназије Власотинце сматра да су том приликом нарушени следећи критеријуми:
Песма није прилагођена узрасту средњошколаца, песма нема уметничку вредност, постојање дијалектизама и жаргонизама у песми, непоузданост и непрецизност у казивању стихова, нарушеност акценатске норме. Наши су ученици пренеражени и затечени избором поменуте песме и сматрају да никада до сада нису доживели веће понижење на једном званичном такмичењу.
Ћутање би значило, оцењују још, мирење са чињеницом да су ласцивност и вулгарност у поезији захватиле и културу, школство, што прети да у младим генерацијама, пред којима је будућност, уништи смисао за лепоту и моралне вредности.
“Постоје и неправилности у оцењивању јер је међу члановима жирија било и ментора и родитеља деце такмичара. Да ли су се они дистанцирали од гласања када су у питању њихови ученици, односно деца, јавности није познато. Претпоставља се да о томе постоји записник. Очекујемо реакцију шире друштвене заједнице и надамо се да ће бити предузете адекватне мере у циљу заштите деце”, закључује се у саопштењу Наставничког већа Гимназије “Стеван Јаковљевић” Власотинце, с потписим директора школе Живаном Шушулићем.
У наставку преносимо „победничку“ песму. Извињавамо се читаоцима на садржају, али и на тексту који објављујемо без икаквих исправки, како би читаоци видели о чему се тачно ради.
Сељење душе
Те 79. године у Улцињу све су ми биле дале, осим једне наравно!
Била најлепша, али Титограђанка. мисим, било неког ватања, а и то нешто средње жалосно беше… ал да се деси „оно најгоре“:
Никако да не набрајам сад све те црногорске аргументе.
Но, у октобру стиже писмо да јој је наврбаба са очеве стране изненада крепала у 118. години и да ће цијела породица на спровод на Жабљак… осим ње, која јадна спријема четири пута пријемни за ФДУ у Београд, одсек драматургија.
Под: п.с. стоји дословце: Дођи, биће свега…
Видим ја сазрела ствар и запалински путем Титограда. Нит лепше природе нит грђег града.
Али није сад ријеч о томе.
Послужи ми попову чорбу мммммм, неку његушку жилаву пршуту: стала ми насред грла размаженог с паризером, оно ни тамо ни овамо. Ја био помодрео, не могу да дишем.. кад ти ме младица опаучи по леђима, брале: излете она пршута ко сервис настасеа.
Ај у кревет да видимо то све… Кад дођох до пролаза: нешто ми затајила алатка.. ух, мајку му: она се раширила ко мртва, ал овај мој ни макац.
Ајд сестро мало усмени рад.
Штабре, ел оно миш уз пушку, миш низ пушку, хаха.
Хаха, кxкx, мисим усмени и тако тај рад.
Еее вала ја ти то у уста нећу док сам жива.
Ееее сад,
Можда кад би ме оженио,
Ајде бре помери се с места пу пу пу… Негооо и ти ћеш ми у беге са тако назадним сватањем,
ај покушај још једном.
Нееееће нешто, ма тако си ме треснула по леђима да сам сад сав индиспониран… Аа и знаш ових дана проучавам нешто пресељење душе.. онокао, читам много и о тој Шредингеровој мачки… спопали ме и ануннаки па сам баш интелектуално изможден.
Биће да је то разлог хах.
Верујеш ли ти у реинкарнацију… у сељење душе?
Ма вјерујем, него – па седе на ивицу кревета поред мене, пљуну у прсте, па кренула да ми онако пљувачком све пипа око корена ми меканог, ко да тражи где се пробушила гума на бициклу.
Што то чиниш, јадна не била – ја онако полиглотски.
Мааа неђе ти ова ствар издушшшшшује.
Примљена је из шестог пута, а ја ни из трећег нисам. Није нам било суђено.