Иако године пролазе, родитељи 12 бањалучких беба не могу, нити ће икад моћи да забораве страдање своје деце.
Иако године пролазе, родитељи 12 бањалучких беба не могу, нити ће икад моћи да забораве страдање своје деце.
То им је, кажу, заувек променило животе и оставило оно најмучније питање зашто баш да страдају тек рођена и невина деца која нису ником ништа скривила?
Академик Михајло Вукас изјавио је да би 12 бањалучких беба данас било живо да на Дрини није заустављен конвој хуманитарне помоћи са лековима и кисеоником, који је 1992. године предводио из Гетеборга до Београда.
– После овог догађаја питао сам особу која је за то била одговорна: `Зашто децу?`, а одговор је био: `Нису наша`“, рекао је Вукас код спомен-обележја „Живот“ у центру Бањалуке где је у среду, 22. маја обележено 27 година од трагичне смрти 12 бањалучких беба.
Он није желио да открије идентитет особе која му је то рекла.
Вукас, који је пензионисани торакални хирург из Гетеборга, рекао је да је дошао у Бањалуку да од мајки ових беба тражи опроштај после 27 година.
– Нисам стигао да посао завршим и кисеоник допратим до Бањалуке преко Дрине. То је моја грешка и моја рана због које и данас патим. Мајке, молим вас за опроштај, рекао је Вукас који је као хирург радио 46 година.
Одлуком Савета безбедности УН у мају и јуну 1992. године били су забрањени међународни летови, чак и они са боцама кисеоника из Београда за Бањалуку, због чега је преминуло 12 тек рођених беба које су биле у инкубаторима.
Војска Републике Српске је, после овог трагичног догађаја, пробила коридор у Посавини и ослободила правац према граници са Србијом, који су до тада блокирале муслиманске и хрватске снаге.
Прва беба умрла је 22. маја 1992. године, после чега је уследила агонија и смрт осталих беба. До 19. јуна 1992. у Бањалуци је умрло 12 беба које су постале симбол кршења људских права и нељудскости међународне заједнице.
Тринаеста беба Слађана Кобас битку за живот изгубила је са 14 година, а четрнаестој беби Марку Медаковићу недостатак кисеоника оставио је последице за цели живот.
Д. Лалић, Новости
