Врши се агресивна офанзива у којој власт крије своје крававе трагове, или прикрива дејство свога нечовештва, грешака и јавашлука. У напредњачком можданом ткиву, које би анатоми назвали мозгом, долази до универзалног калупирања и уподобљавања свега што виде у лични, себични и партикуларни интерес. У последњих 15 година Војска Србије није елиминисала ни једног јединог истинског непријатеља српства или Србије. Напротив, показала се ефикасним аутодеструктивним оруђем власти од којег страдају припадници Војске и грађани Србије.
Пише: Славко Живанов
Увођење обавезног служења војног рока само по себи веома је сложен процес. Рецимо, у суседној Хрватској се од 1. јануара следеће године враћа обавезан војни рок па ће то створити мноштво проблема. Ми ћемо, уз сличне проблеме, имати додатни, непремостив и смртоносан – овде ће сличним процесом управљати Вучић са својом рушилачко-штеточинском, трапавом напредњачком камарилом.
Практично значење претходне синтагме може се сагледати из неколико значајних, али трагичних догађаја:
- Војни транспортни хеликоптер „Ми-17“, 13. марта 2015. године, по изричитом наређењу министра одбране Братислава Гашића одлетео на своју – испоставиће се – последњу мисију, која је однела седам живота. Тужилаштво је саопштило да је одговорност за несрећу примарно на посади, нарочито на пилоту, коме је пронађен алкохол у крви. Породица пилота тврди да он никад није пио.[1] Наводно, пилот је у крви имао 0,68 промила алкохола. У паду хеликоптера погинули су мајор Омер Мехић, капетан прве класе Милован Ђукарић, заставници Небојша Драић и Иван Миладиновић, анестезиолог Џевад Љајић, медицински техничар Мирослав Веселиновић и беба од неколико дана коју су превозили. До данас ова „Афера хеликоптер“ како је у јавности названа није разјашњена, нити су представици Војске и Министарства одбране претходних година присуствовали обележавању годишњица погибије.[2]
- Још много раније започета је црна листа тзв. ванредних догађаја у Војсци Србије. На полигону „Пасуљанске ливаде“, 2012. године погинуло је двоје кадета Војне академије, Милина Милетић и Филип Милојевић, а седморо их је рањено.
- Тешко је и испратити тачан број несрећа у фабрикама експлозива и муниције. У последњих десет година јавност је ретко обавештавана о узроцима експлозија. Даване су штуре информације или их најчешће уопште није било, а на командну одговорност, као и у осталим трагичним случајевима, нико у власти није ни помислио.[3]
- На војној вежби на Пештеру у јуну 2021. године (касније је обдукцијом потврђено), стрешина оклопног борбеног возила Дејан Стојковић угушио се од хемијских испарења.[4]
- На већ по злу поменутим „Пасуљанским ливадама“, 2023. године, три војника повређена су када је дрво пало на њихов шатор. За Вучића то није било неочекивано је „то је војска, нису манекени“.[5]
- Пре пет месеци погинуо је један специјалац, ронилац а други је тешко повређен на војној вежби у околини села Орешац.[6] Иако је поменута вежба деценијама увежбавана и извођена јавности није саопштено шта је то што је пошло по злу.
- У последњој несрећи са војним актерима, војно оклопно возило прегазило је цивилни ауто у супротној траци и збрисало целу породицу са троје малишана.[7] Наводно, возач оклопног возила, како каже већина српских медија, био је пијан јер му је, наводно, утврђена количина од 0,2 промила алкохола у крви.[8]
Ово је само део списка тзв. ванредних догађаја у Војсци Србије имајући у виду да се и на овом пољу врши агресивна офанзива у којој власт крије своје крававе трагове или прикрива дејство свога нечовештва, грешака и јавашлука, хотећи да их затрпа што даље од видела.
Да су одговорни у војсци, а и у политици мислили на безбедност, поштовање процедура, правила и интерес грађана, велики број ових несрећа не би се догодио. Али, надлежни су хтели промоцију, задовољење личног интереса, или су прикривали бахатости и штеточинства напредњачке власти и наравно, њиховог шефа.
Начин понашања
На пример, у „Афери хелекоптер“ тврди се да је хеликоптер полетео по изричитој наредби напредњачког министра Б. Гашића. А како изгледа кад тзв. Бата Гашић и данас синхронизује тзв. спонтане пропагандне догађаје илуструје најновији такав перформанс који је овог месеца уприличен у Врању и који је, Богу хвала, завршен без трагичног епилога. Министар опште праксе, наводно шефов кажњеник који жене „највише воли док клече“, па је шатро зато био без функције неко краће време, сачекао је у „Врању ватрогасце-спасиоце који су у Грчкој помагали приликом гашења пожара.“[9]
То не би било толико неуобичајено да несрећни ватрогасци нису у Грчкој, у некој забаченој касарни, после своје завршене ватрогасне мисије, „камповали“ још пуна четири дана, не би ли сачекали моменат свечаног сусрета са министром Батом Сантосом. Па су још тога дана чекали додатних четири сата на граници, јер како би Сантос могао да их „сачека“ уколико они дођу пре њега. Да резимирамо, у напредњачком можданом ткиву, које би анатоми назвали мозгом, долази до универзалног калупирања и уподобљавања свега што виде у лични, себични и партикуларни интерес без обзира на штету и цену. Зато су ватрогасци-спасиоци имали пречег посла од гашења пожара и спасавања људи и имовине – чекали су министра и булументу режимских камера да прикажу тзв. народу колико је ова власт „хумана“ и „способна“.
Као и у „Афери хелекоптер“ тако и у овом последњем случају несреће на путу Краљево-Рашка, чињеница да су пилот или возач имали неки делић промила алкохола у крви је суштински ирелевантан јер та количина не може бити разлог несреће. Пре ће бити да се то користи за одвраћање пажње од нечега другог и сваљивање кривице искључиво на пилота или возача. Рецимо, у овом последњем случају да се не запитамо куда је заправо то возило које је побило породицу ишло, одакле се враћало и због чега? Какав су то задатак извршавали припадници војске, с којим циљем и да ли су испоштоване све безбедносне процедуре? Можда бисмо тад закључили да је возило ишло са смотре у Батајници на којој, као и на свакој другој, председник постројава све што носи било какву униформу да би се неукима и незнавенима приказао много битним и важним. А можда и самоме себи. Од силних милитарних мишића које показује својем бирачком телу, пред НАТО амбасадорима му маца поједе језик. Подигне војци борбену готовост ради саопштења за јавност, потера војнике на Копаоник, па кад Арбанасима омогући да отму шта су хтели онда врати војску у касарне глуматајући тобож неку силу пред Србима, а не пред српским непријатељима.
Тумарање Војске Србије
Овај преопширан увод био је потребан да се увиде истинске размере драме и катастрофе Србије којој се сада прикључује још један бесмислен и трагична промашај, експеримент на живо са далекосежним последицама по српско друштво, државу и народ.
Уместо да српска држава дâ сувисле и ваљане одговоре на изазове овога века и санира будалаштине и брзоплетост укидања редовног војног рока који је очевидно уследио у сладострашћу ондашње власти у пресретању жеља западних партнера, она наставља даље. Ова власт је разорила какву-такву структуру наше професионалне војске и данас све те развалине, паралелно са развалинама државе и друштва које је изазвала, покушава да затрпа квазиродољубљем, потезима без разумног покрића и потенцијала са једним јединим циљем − пропагандним одржавањем подршке бирача испраног политичког мозга.
Србија је изгубила рат са НАТО па се Колективни запад према Србији понаша као окупатор. Чак и у таквим условима, иако наизглед слободна и суверена земља, Србија није имала унутрашњих препрека да изради и створи савремену доктрину своје Војске и кроз праксу је формира.
Међутим, спољни фактори су препознали бескрајан коруптивни потенцијал српских власти и заробили су Србију горим окупаторима од себе самих. Срби су у владајућим Србима добили горе окупаторе који боље служе Колективном западу од било којег гаулајтера.
Тако и данашња власт тврди да је патриотска, да ради у интересу националног и државног, а заправо ради против тих интереса, у интересу Колективног запада и српских непријатеља, док се у међупростору ових радњи бави и тешким лоповлуком и разбојништвом.
Сахрањивање Војске Србије
Осим квазиродољубља којим прикрива велеиздају и фактичко признавање државности Косова, власт овим фоклорним безбедносним триком са напрасном милитаризацијом прикрива апсолутни дебакл у управљању одбраном и Војском Србије.
Непопуњеност јединица и драматично лоша кадровска, негативна селекција по послушничком кључу само су део проблема у којем се Војска налази. Непостојање корисне доктрине, стратегије и уопште смисла постојања примарни су проблеми Војске Србије. Зато је увођење редовног војног рока покушај да се стање распада Војске прикрије, а да се јединице попуне било чиме, а да се пред светину проспу квазиродољубиве помије.
Тај вишедеценијски напредњачко-радикалски манир да се из створене грешке улази у много већу грешку прескупо ће коштати грађане Србије. Ту цену нећемо моћи да платимо.
Свему овоме додајемо и податак да је А. Вучић ономад подигао плате припадницима војних специјалних јединица и то толико да је десетар такве јединице плаћен као пуковник у некој другој. То је с правом и оправдано створило огромну тензију и проблеме унутар Војске. Наши специјалци нису руски, амерички, израелски или енглески. Акције наших специјалаца су симулације и тренинг, они се играју војске и за то су преплаћени, иако за то нису ни криви ни одговорни. Одговорна је и крива ова вазалска власт која негује маскирну фолклорну групу не желећи да наљути НАТО господаре истовремено штитећи се од сопственог народа Преторијанском гардом. Ту антидржавну и антинационалну политику финансирају грађани Србије. Та скупа игра финансира се откидањем средстава од здравства, просвете, културе… а из зајмова које неће имати ко и како да врати, па ће се зајмодавци наплаћивати принудно, извршитељски запленом земље.
Наши војници једино право ратно стање могу затећи у мисијама Уједињених нација као припадници мировних „плавих шлемова“. Међутим, власт и у томе закида војнике јер, с једне стране, не исплаћује им пун износ новца који за ту сврху добија од УН, а с друге стране новац који од УН добија авансно, унапред, држава Србија војницима исплаћује и после завршене мисије, са знатним кашњењем…
Елем, стање или боље речено „нестање“ једне војске може се мерити и учесталошћу и тежином тзв. ванредних догађаја. Број ванредних догађаја у Војсци Србије сасвим сигурно не представља њену компаративну предност. Ако такво стање имамо данас, са професионалним војницима, не треба много памети да претпоставимо шта ћемо имати са десетонедељним регрутима у збрдаздолисаној обуци. Ти младићи, по њима регрути, не знају ни како да користе тоалете чучавце, а некмоли експлозиве, артиљерију или мине. Они једноставно ни на који начин нису дорасли било каквим милитарним изазовима, а биће препуштени, под овом влашћу, сами себи. Наше друштво и држава нису то припремили и каналисали, наша Војска нема потенцијала да то спроведе, а власт ће у целом овом процесу бити капа под којом ће све функционисати на ивици експлозије и смрти са повременим пробијањем ових лимита и променљивом срећом у томе.
У последњих 15 година Војска Србије није елиминисала ни једног јединог истинског непријатеља Српства или Србије. Напротив, показала се ефикасним аутодеструктивним оруђем власти од којег страдају припадници Војске и грађани Србије. За тај учинак заслужна је ексклузивно власт Александра Вучића и колико видимо то му није довољно. Он би сад да то унапреди и омасови. Да обавеже.
График: Светлана Божић Краинчанић (РФЕ/РЛ)
Карикатура: Коракс
Између сна и јаве / Хронограф
[1] https://balkans.aljazeera.net/opinions/2015/4/8/afera-helikopter-neodgovornost-sije-zrtve
[2] https://www.danas.rs/vesti/drustvo/obelezena-godisnjica-helikopterske-tragedije-u-kojoj-je-poginulo-sest-osoba-i-beba/
[3] https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-nesrece-fabrike-oruzje-municija-eksplozivi/32779208.html
[4] https://n1info.rs/vesti/vss-vodnik-stojkovic-preminuo-posle-vojne-vezbe-na-pesteru-od-trovanja/
[5] https://n1info.rs/vesti/vucic-potvrdio-da-su-vojnici-povredjeni-kad-imate-gadjanja-neko-moze-da-strada/
[6] https://nova.rs/vesti/hronika/troje-dece-ostalo-bez-oca-oglasilo-se-ministarstvo-odbrane-o-stradanju-zastavnika-tokom-vezbe-na-kanalu-dtd/
[7] https://www.blic.rs/vesti/hronika/pasars-koji-je-smrskao-forda-u-nesreci-kod-usca-tezi-cak-16-tona-vise-od-autobusa/rm3l1n5
[8] https://www.danas.rs/vesti/drustvo/vozac-vojnog-vozila-bio-pod-dejstvom-alkohola/
[9] https://www.rts.rs/vesti/drustvo/5269389/ministar-gasic-docekao-vatrogasci-grcka-vranje.html