Не буни се ни када му се попну на огромна широка леђа да би га јахали.
Бик Малиша, највећа атракција недавно завршеног Пољопривредог сајма у Новом Саду, вратио се кући, у Салаш Црнобарски, код Богатића, са специјалном плакетом. Капиталац од 1710 килограма званично је најтежи у својој категорији на овогодишњој сајамској приредби. Главна звезда Сајма после вишедневног боравка у граду, привикава се на уобичајени живот без блицева фотоапарата и рефлектора камера, али ужива у великој пажњи својих власника чији је мезимац последњих пет година. Поносни власник Раденко Јеремић прича да Малиша последње три године учествује на сајамској изложби стоке, али да је ове године потпуно засенио све остале учеснике. Постао је популарнији и од чувеног цртаног јунака Фердинанда, са којим су га многи посетиоци сајма поредили. Поред огромне тежине Малиша поседује и изузетну лепоту и у складу са свим атрибутима и – највишу цену. Нико на сајму није избројао 8000 евра, што је усрећило Раденка и његове синове Тому и Драгана, а још више унуке Љубицу и Милку и унука Илију. Јер, Малишу сви посматрају као кућног љубимца и прибојавају се дана када ће се са њим растати.
– Последње две године је било доста интересовања за њега на сајму, а ми смо људима који су желели да га купе одговарали како нема цене по којој бисмо га продали. Чудили су се и питали зашто смо га онда уопште излагали. Ове године смо одредили цену, али га нисмо продали. Нудили су нам неки купци у замену телад, али нисмо пристали. Знамо да му је судбина да оде у кланицу, јер га нико не би купио да му буде љубимац као што је нама. Па кад већ није продат на сајму, нека га код нас док га здравље служи – каже Раденко. Малишу су Јеремићи купили пре четири године као теле које би после једногодишњег това продали кланици. Они годишње утове и продају 250 бикова, а Малиша је за све ове године једини избегао да оде на клање и заврши у месарама и конзервама. Штавише, од њега сада не могу да се растану.
– Млађи син Тома му је дао име и молио да га не продајемо. Заиста се на први поглед разликовао од остале телади коју смо узели на дотов. Био је прелеп као теле, а и сада има ту лепоту. На сајму га је видео огроман број људи од којих се већина слабо разуме и за њих је атракција само због огромне тежине. Али, од стручњака који знају свој посао сазнао сам зашто је Малиша јединствен бик. Говорили су да има идеалну структуру тела, предњи и задњи крај, дубину, лепу и малу главу, прелепе рогове… – наставља Раденко. Лепотан и снагатор међу биковима је по нарави добрица са којим се, у присуству деде Раденка и баке Марије унучад понекад играју. Воли када га чешкају, лиже им руку која му се пружи. Не буни се ни када му се попну на огромна широка леђа да би га јахала.
Малиша никада није био болестан и одувек има добар апетит. Док је био млађи дневно је јео око 15 килограма хране, а сада мало мање. Миљеник је целе породице, али није освојио срце ниједне „девојке“. Јеремићи немају краве јер у производњи млека не виде рачуницу, а Раденко признаје како жали што Малиша није оставио потомке. Сада је касно због старости, али и велике тежине. Вредни Јеремићи обрађују 37 хектара своје земље и 15 хектара које узимају под закуп. Сточарство је њихово определење, па због тога на њивама сеју детелину, кукуруз и жита да би имали довољно хране за товљенике преко целе године. Доста раде и улажу, а углавном унапред не знају колико ће да зараде. – Целог века је тако, цене стоке падају и расту. Мораш бити спреман на све. Са свиме се може изаћи на крај само када је човек здрав – мудро поручује домаћин Раденко.
Д. Грујић, Телеграф
