Стручњаци кажу да се на овом плакату ипак крије више од једне грешке.
Како би грађане престонице подсетио на славу великих предака, Град Београд поставио је читав низ билборда широм центра са историјским садржајима. Један од њих привукао је нарочиту пажњу – онај на коме је велики жупан Стефан Немања назван деспотом.
Да ли је у питању случајна грешка, нехотично мешање два историјска Стефана, или ипак наше темељно незнање, питања су која Београђани постављају откако је билборд освануо у близини зграде Танјуга.
Стручњаци ипак наглашавају да овде није посреди само једна омашка, него да је плакат нетачан по више основа.
– Пре свега, великог жупана Стефана Немању и деспота Стефана Лазаревића дели 200 година. Припадали су различитим династијама и епохама. У питању су и две различите титуле: деспот је византијска титула коју је кнез Стефан добио 1402. године и коју нико пре њега од наших великаша није имао. Са друге стране, Стефан Немања је био византијски вазал, он није био владар – каже историчар Дејан Ристић.
С тим у вези, и сама илустрација је лоше одабрана.
– На илустрацији велики жупан је приказан у византијском царском орнату, а био је византијски вазал. Није носио, нити је имао право да носи крунски накит, јер није био владар самосталне државе, него вазални господар. То што га ми доживљавамо као владара, то је наша перцепција, али формално, он је био вазал другог цара. Први Немањић који је икада крунисан био је његов син. На билборду се, рекао бих, налази нека прекопирана романтичарска илустрација из наше литературе, а било би довољно ископирати неки од Немањиних фрескопортрета, на пример из Студенице или Милешеве, који су рађени непосредно по његовој смрти – додаје овај историчар.
Стефан Немања, такође, никада није ни за свог, ни за живота својих најближих потомака био приказан са круном на глави, него искључиво као монах.
– Уз то, Стефан Немања нема никакве додирне тачке са Београдом. Београд није био део његове области, нити је он икада крочио ногом у нашу садашњу престоницу. Ставити га у контекст Београда је беспредметно. Тек је краљ Драгутин, његов праунук, добио Београд накратко, у виду мираза, када се оженио угарском принцезом – истиче Ристић.
По њему, када се побркају династије, епохе и титуле, не можемо говорити о лапсусу, но само о нашем колективном темељном незнању.
– Стефан Немања је родоначелник српске државе, један од очева нације, не смемо му овако олако приступати. Приказати га овако је заиста увредљиво за све нас. Једнако бесмислено би било да смо, на пример, Светог Саву приказали као турског бега из 17. века, или да Французи Луја XIV представе као цара у руској владарској одећи – истиче он и понавља да је у оваквим ситуацијама било веома битно консултовати струку.
Како Телеграф сазнаје у градској управи, „плакат на коме се поткрала штампарска грешка биће ускоро замењен“.
Д.Д.С, Телеграф
