Аустралијско осртво Бикон становницима тог дела света познато и као Острво убиства или Гробље Батавија.
Бродоломци са истоименог брода, који је припадао Холандској источноиндијској компанији, доживели су страшан бродолом када се брод 1629. године разбио о оближњи гребен. Од 282 преживела, најмање 115 њих брутално су, у периоду од наредна три месеца, измасакрирали побуњеници из њихових редова.
До побуне је дошло пошто је капетан брода Франциско Пелсарт оставио преживеле на острву и упустио се у потрагу за водом и помоћи. Невероватно лоша срећа учинила је да се врати тек после три месеца. Стручњаци су са овим делом приче били упознати захваљујући дневнику који је капетан касније објавио.
Требало је, међутим, да пође скоро 400 година, па да нови детаљи о масакру испливају на површину. Холандски и аустралијски археолози открили су, током недавних ископавања на острву, уређену гробницу у којој је било сахрањено петоро људи који, за разлику од већине, нису били ни убијени, ни масакрирани.
Археолог Ал Петерсон каже да су ти људи, изгледа, сахрањени са почастима, као и да је јасно да њихов гроб не изгледа као „место скривања жртава убистава, у брзини“.
Стручњаци спекулишу да су ови људи или умрли одмах након бродолома, пре почетка побуне, или услед дехидрације. Они сада пажљиво истражују новопронађене остатке, са циљем да следеће године објаве научну студију о ономе што је у том делу света познато као „Прво и највеће масовно убиство у Аустралији“.
Вођа побуне на оствру био је злогласни Јеронимус Корнелиз, кога Петерсон описује као крвожедног психопату. Он је спровео масакр над неистомишљеницима, када је капетан напустио острво у потрази за спасоносним решењем за његову „насукану“ посаду.
Корнелиз је обешен по кратаком поступку, чим се Пелсарт вратио на острво. А што се његових жртава тиче, „страшне ствари су се дешавале несрећницима заробљеним на острву“, каже Ал Петерсон и закључује:
„Археологија је зато ту, да нам помогне да њихова прича буде испричана!“
Извор: Newser.com, National Geographic.com
