У Београду, 11. јуна 1903. године, официри завереници убили су краља Александра Обреновића и краљицу Драгу, после чега је на српски престо доведена династија Карађорђевић.
После убиства, у историји познатог као Мајски преврат, на српски краљевски престо дошао је Петар Први Карађоређевић.
Александар Обреновић дошао је на власт 1889. године после абдикације његовог оца краља Милана, али су земљом четири године управљали намесници, јер је био малолетан.
Он је 1893. године извршио државни удар и завео аутократски режим, а, због женидбе 1900. године, дворском дамом Драгом Машин, навукао је на себе велико незадовољство народа, многих политичара и официра.
Убиство краља и краљице, спровела је група официра и цивила – завереника на чијем је челу био официр Драгутин Димитријевић Апис.
Преврат је имао велики утицај на однос Србије и европских сила, зато што су се Обреновићи политички ослањали на Аустроугарску, а Карађорђевићи на Француску.
Најистакнутији завереници на челу са Аписом су касније, са многим придошлицама, основали организацију познату по неформалном имену „Црна рука“.
Позадина Мајског преврата
Популарност краља Александра је опала после његове женидбе Драгом Машин, бившом дворском дамом своје мајке Наталије, удовицом инжењера Светозара Машина, која је била старија од њега 13 година и пореклом није била из краљевске породице, што је у то време било општеважеће правило за женидбу престолонаследника и краљева. Краљев отац, бивши краљ Милан Обреновић, није одобравао брак и није се више враћао у Србију, а умро је у Бечу 1901.
Против брака се побунила и краљева мајка Наталија, пишући му из Русије све најружније о Драги Машин. Због затегнутих односа са другим државама услед ове женидбе, краљ Александар се у спољној политици окренуо Русији, пустивши претходно из затвора радикале оптужене за Ивањдански атентат на краља Милана.
После смрти краља Милана, краљ Александар је у знак наводне краљичине трудноће, помиловао све политичке осуђенике и 20. марта 1901. саставио нову владу на челу са радикалом Михаилом Вујићем. У влади су се налазили представници Народне радикалне и Либералне странке. Краљ Александар је потом донео нови Октроисани устав, чија је главна карактеристика била увођење дводомног система, који се састојао из Сената и Народне скупштине.
Велики проблеми за краља Александра настали су због непостојеће трудноће краљице Драге. На ово је први реаговао Царски двор у Петрограду и није желео да прими краља и краљицу у обећану посету. Краљ Александар је за то окривио радикале, извршио нови државни удар и поставио владу на челу са генералом Димитријем Цинцар-Марковићем 6. новембра 1902. године.
Због све веће одбојности руског двора, краљ Александар је од јесени 1902. године настојао да се поново приближи Аустрији а извесне кораке предузимао је и раније. Већ у јануару 1902. године краљ Александар је послао у Беч свог личног секретара Милоша Петронијевића са обећањем да ће питање свог наследника решити у споразуму са суседном монархијом, тако што ће посинити једног од потомака женске линије Обреновића, који живе у Аустроугарској. На то је оштро протестовао руски министар спољњих послова, гроф Александар Ламздорф, када је крајем 1902. у Нишу дошао у посету краљу Александру.
Радници и студенти приредили су 23. марта 1903. масовне демонстрације, а оне су се претвориле у сукоб с полицијом и војском. Том приликом погинуло је шест особа. Знајући да не може добити нове изборе, краљ је 25. марта 1903. године извршио два државна удара у размаку од једног сата. Првим ударом је укинут Устав из 1901. и распуштени су Сенат и Народна Скупштина. После тога су извршена нова постављења краљевих људи у Сенату, Државном савету и судовима. Затим је у раним јутарњим часовима краљ вратио на снагу устав. Након овога, влада је спровела изборе 18. маја 1903. које је добила. Уједно, ово је била последња победа краља Александра на политичком пољу.
Постоје одређени наводи како је краљ, заједно са председником владе, генералом Димитријем Цинцар-Марковићем у то време припремао протеривање краљице Драге. Према овом плану, Драги је саопштено да заједно са Цинцар-Марковићем треба да отпутује у бању Франценсбад, како би лечила проблеме због којих није могла да затрудни. Но, надаље би јој било онемогућено да се врати у Србију, и то на исти начин како је Александар претходно протерао своје родитеље. Ово је требало реализовати 5/18. јуна, али преврат је то спречио.
Срна
Требало би навести и да је Краљ Александар осим забране повратка у Србију свом оцу, Краљу Милану, издао и наређење пограничним војним јединицама да се на Милана пуца уколико покуша да пређе границу Србије. Поред овога, млади Краљ венчао се без родитељског благослова што се у то време сматрало за велики грех. О плану о протеривању Краљице Драге говорио је и Војвода Мишић у својим мемоарима „Моје успомене“. Мишић је пре Мајског преврата био на дужности у двору, па је негде начуо ту информацију.