Написано за НИН од 25. јула 2019.
***
Председник Вучић је у последње време врло киван на интелигенцију и то не крије. Лично, не негирам право председника да напише памфлетски текст као онај у Политици, увредљив не само према политичким противницима, но и према већини интелигенције у Србији. Али, смета ми низак ниво текста и простачки речник какав не доликује једном председнику државе, а посебно уобичајена нетачност његових тврдњи. Погледајмо неколико случајева из економске области која је Вучићу очигледно веома важна пошто покушава да ту нађе упориште за будуће изборне победе када га не може наћи у политици.
На изјаву Данице Поповић да је Србија по показатељима економског раста на зачељу у региону, Вучић је рекао да то није тачно и да је „водећа у региону“. Своју тврдњу није поткрепио подацима о БДП-у и његовом расту, како би требало, већ о просечним платама на западном Балкану. Тиме је искључио све богатије земље из региона које имају за половину (Румунија) или двоструко већу зараду (Хрватска, Грчка, Мађарска) или троструко (Словенија), већ се задржао на европској сиротињи и почео да мери плате Косова, Албаније, БиХ и Македоније. Па ни ту није Србија прва, већ Црна Гора, а остале су близу.
А да ипак погледамо стопе привредног раста у последње две године (израчунато према подацима Светске банке).
индекс БДП-а
2018/2016
Црна Гора 109,3
Косово 108,6
Албанија 108,2
БиХ 106,3
Србија 106,3
Северна Македонија 102,9
Да л’ смо водећи? Нисмо: по привредном расту делимо претпоследње место са БиХ. Није ваљда да наш председник говори неистину.
Даница је још добро прошла, пошто је председник није вређао ad hominem, као Милојка Арсића. Овај је сасвим умерено, без критике, изјавио да је дошло до успоравања раста у првом кварталу ове године на 2,5%, што је било довољно да га Вучић нападне као човека који није „пристојан“ и као саветника у омраженој Цветковићевој владни, што би, ваљда, требало да значи да таквом човеку не треба веровати. А овде је ствар сасвим јасна: податак кога је Арсић навео објавио је Републички завод за статистику, па нека се Вучић њима жали уколико је незадовољан.
Огњен Радоњић изјавио је да се председник Вучић обраћа људма који су сиромашни и лошијег образовања (што је потпуно тачно), на шта је Вучић одговорио да данас у Србији има „двапут мање“ сиромашних у поређењу са временом владавине ДОС-а. Ове две ствари немају никакве везе, али је твдња о преполовљавању стопе апсолутног сиромаштва апсолутно нетачна: она се у последњих десетак година креће циклично између 6,1 и 9,2%, без јасне тенденције опадања, па се Вучићева тврдња и овде мора узети као лажљива пропаганда. Да би додатно увредио Радоњића, додао је да зна доста људи који су од њега паметнији, што би значило да Радоњић није паметан човек. Ипак се од председника Републике који је при себи не очекују овакви ниски ударци.
И тако, сам председник мора да полемише са критичарима када, јадан, нема ниједног пристојног економисту поред себе који би могао, а и требало, да ради тај посао и ослободи председника за важније ствари.
Омиљени економски показатељ председника Вучића је запосленост, која је заиста повећана током неких година, а што су Вучић и властима склони медији нашироко надудвавали. Међутим, у последња два квартала (последњем у 2018. и првом у 2019) запосленост је опала, према Анкети о радној снази РЗС-а. Но, то се смањење уопште не спомиње као да га нема, него се, по опробаном рецепту, говори нешто сасвим друго, обично о фискалној консолидацији, која је лепа ствар али се ипак не маже на хлеб.
И тако редом: пропаганда склона неистинама усмерена је на замајавање мање образованих људи чија је способност разумевања друштвених збивања мања од просека, па се натпросечно обавештавају преко РТС-а, Пинка и таблоида.
Не мислим да је све у српској економији лоше, односно да напретка уопште нема. Међутим, проблем са Вучићем је што жели да представи тај напредак као изванредан и историјски и да онда припише све заслуге себи и својој влади. Србија нажалост није лидер на Балкану, ма колико пута Вучић тврдио да јесте. Сто пута изговорена лаж ипак не постаје истина.
