Горан Шарић: Зашто Русија шпијунира Вучића?

„Ми смо као земља суочени са изузетно офанзивним деловањем страних служби у Србији. Многобројне агенције других земаља овде спроводе обавештајна деловања.“

Рекао је Вучић после седнице Савета за националну безбедност. И од свих служби он се ухватио руске, једине уз кинеску која није непријатељски расположена према Србији? Вучић наставља:

„Зато питам руске пријатеље, а питао сам и данас амбасадора, Боцан Харченка: Зашто?“

Зашто Русија шпијунира Вучића? Можда зато што нема поверења у њега. Можда зато што не верује у његове приче о „руским пријатељима“.

Можда зато што Србија са Русијом има две војне вежбе годишње, док са НАТО пактом има двеста. Са истим НАТО пактом који је извршио агресију на Србију, а који данас има своје представнике и канцеларије у министарству одбране.

Можда Русија шпијунира Вучића из истог разлога из којег је ЦИА присутна у Израелу, а МОСАД у Америци, иако су Израел и САД највећи савезници. Ипак у политици нема ни браће, ни пријатеља, него једино мање или више погодних партнера.

Србија није у прилици да бира партнере према симпатијама или њиховој снази и привлачности, него према томе колико су њихове политике наклоњене српским интересима. Кад знамо да је политика САД-а, Велике Британије и ЕУ (као проширене Немачке и америчког сателита) увек ненаклоњена српским интересима, онда су Русија и Кина, а у будућности и Индија, Бразил и др. земље једини могући партнери, наравно, са максималним уважавањем америчке снаге и моћи.

Русија се, уз све своје мане залаже за светску заједницу суверених држава, док западни центри моћи желе Србији, као и свим осталим земља одузети суверенитет и пренети га у наднационалне творевине попут ЕУ или што је још горе, у случају Србије, тзв. „малог Шенгена“ (односно велике Албаније). Победи ли западњачки концепт наднационалних заједница човечанству се не пише добро. Био би то нови тоталитаризам према којем би се црно доба Совјетског Савеза чинило као Дизниленд.

Свет не изгледа тако како га медији у Србији приказују. Не стоје с једне стране Америка, са друге Русија, као неки светски владари па да Србија мора изабрати. Србији је од стране запада, Америке и Велике Британије одређена судбина прихватлишта за мигранте, земље са јефтином радном снагом, тржишта за неквалитетне производе са запада, откуда ће најбољи које Србија за своје новце школује после ићи на запад, без да су земље запада у њихово школовање уложиле један динар. С друге стране, Русија има своје интересе који се некад са српским интересима поклапају више, некад мање, али политика Русије генерално и дугорочно није према Србији непријатељска.

У целој овој лажној афери са наводним руским шпијунима, скривена је једна права афера коју људи не уочавају. Ево шта сам Вучић признаје:

„У тренутку када је снимак настао, на терену у Земуну су били и припадници домаћих обавештајних служби, али да нису били у прилици да начине снимак.“

Ако тај снимак није снимила Биа, а Вучић каже да није, него нека друга страна служба, онда Србија има већи проблем од наводног руског шпијуна. То значи да тајна служба неке друге државе оперативно делује у Србији, изводи све обавештајне и шпијунске радње, снима, прислушкује, прати српске грађане… као да је на домаћем терену. Јасно је да такав посао могу радити само америчке службе.

Вучићу смета пензионер ЈНА који прича са Русима, као да он уопште има приступ неким тајним информацијама, а не смета му што америчке службе снимају и прате по Србији како желе и то пред очима српских служби? То је повреда суверинитета и безбедности Србије. То је права шпијунска афера о којој у медијима нема ни речи.