Шта можемо очекивати од европске престонице културе за 2021. годину?

Пре неколико година одлучено је да Нови Сад 2021. године, поред Темишвара, буде европска престоница културе. Својим слоганом „За нове мостове“, Нови Сад је победио Херцег Нови и тако је изабран за престоницу културе у категорији градова земаља које су кандидати за чланство у Европској унији.

Европска престоница културе је титула која се додељује сваке године од 1985, а град који је имао част да је први понесе је Атина. Првих година ову титулу добијале су углавном престонице и велики туристички градови, да би се у последње време шанса да покажу своје квалитете дала и мањим, неафирмисаним градовима.

Своје право да буде део ове изузетно значајне манифестације и стане раме уз раме са многим европским центрима, Нови Сад је добио захваљујући богатој културној понуди у коју спада позоришно такмичење Стеријино позорје, затим Змајеве дечје игре, манифестација посвећена песничком и књижевном стваралаштву за децу, књижевна манифестација Бранково коло, популарни фестивал Еxит, Фестивал уличних свирача и други. Поред спортских и привредних манифестација, не можемо да не поменемо и етнографске и туристичко-забавне догађаје као што су Етно фестивал хране и музике Војводине који се фокусира на изворно стваралаштво народа и етничких група које живе на овом простору, као и Карловачку бербу грожђа, једну од најпознатијих манифестација која се одржава почетком октобра.

Нови Сад се већ неколико година увелико припрема за ову важну улогу, а то подразумева реализацију пројекта „Нови Сад 2021 – Европска престоница културе“, који је базиран на основним вредностима Европске уније, попут људских права, муликултуралности, интеркултурални дијалог, еколошка свест, мировна политика и друго.

Може се рећи да је Српска Атина скоро спремна да обележи ову важну манифестацију. Велики број адекватних сала за догађаје и прославе Нови Сад чини спремним да угости и многобројне конференције које се очекују током догађаја као што је Европска престоница културе.

Пројектом су дефинисана четири програмска моста: Слобода, Дуга, Нада и Љубав.

Мост Љубав слави мултикултуралност Новог Сада обележавањем и упознавањем празника различитих религија и култура, па се тако обележавају две Нове године, два Божића, Бадње вечери и сви остали обичаји. Такође, истраживаће се уметничка сцена и култура са другачијим идентитетима и уверењима од друштвено доминантних.

Мост Дуга посвећен је сеобама и тумачи миграције као могућност за унапређење квалитета живота заједнице и промовисање вредности интеркултуралног дијалога, осврћући се на избегличку кризу широм Европе. Промовисаће се политика мира и заједништва, као и критички став према рату и узроцима рата.

Мост Слобода окреће се будућности Европе и развоју и унапређењу квалитета дечје и омладинске културе и пружању могућности младима да креативно и критички промишљају будућност Европе. Биће подстицана и промовисана женска култура, уметност, стваралаштво, историја и наслеђе ради креирања праведнијег друштва и равноправнијег положаја жена.

Последњи од четири моста, Нада, промовисаће развој међународне културне сарадње у Дунавском региону и унапређење свести о заштити и очувању природне, као и развој „града – сцене“ кроз креирање нове публике и децентрализацију културних садржаја.