Добривоје Топаловић је рођен 21. септембра 1944. године на малу Госпојину, у селу Прељина код Чачка, а преминуо је данас од тешке болести, што је потврдила певачица Снежана Ђуришић. Она је испричала да је преминуо од карцинома.
Српски певач Добривоје Топаловић преминуо је данас, 16. јуна, у 75. години.
Тужну вест потврдила је Снежана Ђуришић.
– Јесте, преминуо је, дуго је боловао од карцинома, годину дана и отишао је. Преминуо је у Чачку – потврдила је Снежана Ђуришић, преноси Телеграф.
Певањем је почео да се бави у једном културно-уметничком друштву у Чачку, а прву плочу названу „Кад би знала колико те желим“ снимио је 1968. године.
Током своје вишедеценијске каријере снимио је двадесет шест сингл-плоча и шеснаест студијских албума.
Прекретница у његовој каријери била је песма Обрена Пјевовића „Еј, да ми је“, коју је снимио 1981. године.
У исто време започео је сарадњу са композитором Драганом Александрићем, који му је у сарадњи са текстописцем Радмилом Тодоровић написао неке од његових најлепших песама: Кад бих мог’о и умро бих за те и Волим те, једино моје (1982), Проговори, слико и Хвала ти што постојиш (1985). 1986. године снимио је албум на ком се налази песма Црно вино.
Добитник је Естрадне награде Србије (1983), Награде за животно дело на фестивалу „Моравски бисери“ (2014), Плакете „Златна лира“ за изузетна вокална остварења (2015), Награде за животно дело од стране Савеза естрадно-музичких уметника Србије (2017), као и награда на многим музичким фестивалима.
Избацили су га из школе, а ова песма му је променила каријеру: Мање познати детаљи из живота Добривоја Топаловића
У Прељини је одрастао и завршио основну шклолу, а у Чачку техничку школу, смер машински. Након завршене средње школе, радио је у предузећу „Цер“ непуних два месеца. У Београду је уписао вишу техничку али је после две године изгубио право на даље студирање. Велика жеља његове мајке је била да јој син буде инжењер. Касније је Добривоје песму Добрице Ерића „Гајила ме мајка крај фењера, неговала са сузом у лицу, желела је сина инжењера, а добила луталицу…“ посветио мајци. Певачку каријеру започео је у културно-уметничком друштву у Чачку.
Жеља му је била да сними плочу. Пријављивао се на сеоска такмичења певача аматера али нигде није могао да освоји прву награду јер је у то време чачански крај био познат по добрим певачима. У то време, у Мрчајевцима, у суседном селу, живео је Драган Алексић, хармоникаш и композитор, који је већ снимао за Дискос. Једном приликом, када је Алексић био у некој кафани, Добривоје је замолио оркестар да отпева једну песму како би га Алексић чуо. После тога Алексић га је позвао за сто, и тако је почела сарадња са Алексићем. Са њим је снимио прве четири сингл плоче. Песме нису прошле тако славно и углавном су се чуле у чачанском округу.
Први јавни наступ имао је на фестивалу „Илиџа“ 1970. године са песмом коју је Спасоје Дукић одбио, и освојио је I награду публике. После „Илиџе“ је све било много лакше. У међувремену је прешао из Дискоса у ПГП. У Београду је почео сарадњу са Миланковићем, међутим још увек није имао добру песму. Прекретница у његовој музичкој каријери била је песма Обрена Пјевовића „Ех да ми је“ коју је певао на „Хит паради“.
После тога снимао је плочу са кумом, Мирославом Илићем: „Отвор’ прозор цурице малена“ и почео сарадњу са чувеним Драганом Александрићем, композитором, инструменталистом, и аранжером који је за Топаловића направио неколико врло успешних песама: „Волим те, једино моје“, „Проговори слико“, „Кад би мог’о и умро бих за те“. Године 1986. у сарадњи са Мирољубом Аранђеловићем Кемишом снимио је за ПГП РТБ једну од најлепших песама: „Црно вино“. Антологијска. Стихове је написала песникиња Радмила Мудринић.
За ову песму Добривоје каже да му је „та песма отворила врата и код младе публике. Ипак, млади диктирају шта ће се слушати“.
Прошао је аудицију и снимио 10-12 трајних снимака за Радио Београд. Узете су и неке његове песме: „Еј да ми је“, „Имали смо башчу шљива“, „Проговори слико“. Добривоје Топаловић је снимио већи број сингл плоча и албума, неколико коктел плоча и више коктел видео касета — укупног тиража од преко милион примерака. Певао је на свим значајнијим домаћим фестивалима народне музике и освојио је више награда. Упознао је и сарађивао са многим композиторима и гостовао је скоро на свим континентима. Живео је у родном селу Прељини а зиму проводио у Београду.
Новости / Курир
