Нека нас и ови врели дани подсете да је током лета 1941. геноцид тј. Велики покољ Срба на територији тзв. НДХ био у пуном замаху.
На Србе су у незапамћеном трансу, испуњеним националном и религијском мржњом и шовинизмом, насрнули Хрвати и босански муслимани, на начин који није забележен у европској историји, осим можда када је у питању Холокауст.
Титова историографија покушавала је да геноцид припише мањим формацијама „усташа“ али је та непојамна зла чинио велики број припадника хрватског и муслиманског народа и то свих слојева. Сељаци, радници, занатлије, трговци, образовани свет, омладина, римокатоличко и муслиманско свештенство. Света столица била је главни идејни инспиратор и покровитељ.
Срби су масакрирани по селима, варошима, градовима, на пољима, на обалама река, над безбројним јамама, у црквама…
Скоро да је немогуће замислити тај обим крволочности према деци, женама, старима, младима, свима који су носили српско име.
Све то се дешавало на огромној територији од Херцеговине и долине Неретве, преко Далмације, Лике, Кордуна, Славоније, па до Срема и читаве Босне. Од Јадрана до Дрине и од Гацка до Сремске Митровице и Ирига.
Покољ и геноцид библијских размера догодили су се нашем намученом народу.
Данас, поносни потомци кољача и један број издајника Срба, покушавају да смање број жртава и да не користе појам геноцид но „велики злочин“ и сличне срамне језичке сурогате, док тиха већина Срба углавном ћути.
Однос према геноциду једно је од кључних идентитетских питања и од њега зависи да ли ћемо кроз историју даље ступати као свесни народ или као избезумљена руља испраног мозга, без путоказа и без циља.
ЕУ нам неће дозвољавати неговање доличне културе сећања, ни званично ни кроз деловање своје пете колоне коју је усадила у скоро све институције и медије.
Ревизионизам је продро чак и у СПЦ и то у сам врх.
Жртве се броје Туђмановом методологијом и са савешћу и моралом Крунослава Драгановића.
Као и увек, мораћемо све сами, али када је о геноциду реч, једино тако треба и мора да буде.
— Стање ствари (@Stanjestvari) September 12, 2023
Искрени апел и погрешна адреса
Данашњи Апел врху СПЦ у вези са ревизионизмом, у коме се захтева да се активностима једног епископа стане на пут, писан је са исправним мотивом и добрим намерама.
Ипак, у њега је уткан један суптилни парадокс.
У том апелу се неко Виту Корлеонеу жали на његовог сина Мајкла.
Патријарх Порфирије је покровитељ и заштитник онога на кога се захтев односи.
Онај ко је издао и поклонио српску црквену и културну историју у Македонији, издаће и продаће и српске страдалнике у геноциду, директним учешћем или подршком бесрамном ревизионизму.
Апел честитих људи упућен је, дакле, на адресу свесних саучесника у процесу злокобне амнестије Хрвата, којим се процесом намерно фалсификује и смањује број српских жртава у Великом покољу.
Зато је данас служба Патријаршије и одбила да прими текст Апела.
Надам се да ће угледни потписници тог документа разумети и прихватити једноставну и болну истину.
#ww3
⚠️Преживели Јасеновачки логораши организују протест и траже да се смени Јован Ћулибрк и руководећи људи музеј, због фалсификовања и поигравања са бројем српских жртава у Јасеновцу. pic.twitter.com/yIvdhiIdAx— Степа Степановић КиМ 1244 УСТАВ Србије (@SlobodaSrbiji) September 12, 2023
У Београду је главни проблем у вези са кроатофилским прекрајањем историје и вређањем српских жртава.
У Славонији су само његови запаљиви деривати.
Најбоље би ипак било да сам у тешкој заблуди у вези са овим приликама и околностима.
ФБ Владан Вукосављевић/ Владан Вукосављевић
Наслов / опрема: Хронограф
