Дуго си ти исписивао рецепт своје владавине – divide et impera (завади па владај) – да ти сад неко не би препознао рукопис твојих служби – у овој твојој „бризи“ за мањине, опстанак Црне Горе и демократију, којој су – „зли“ победници – „претња“?!
Е, сва сило небеска, како се Мило – постизборно – „бачио“ на мањине по Црној Гори?! Туче у два колосека! С једне стране их „брани“, а овамо лете каменице, ускаче им у имовину, девастира простор, исписују пароле које позивају на покољ и прогон! Толико се занео да – чак ни мрску ћирилицу – у оним првоисписаним претњама, браћи муслиманској, није користио! Е, после је тај пропуст исправљен!
Нека Мило! Дуго си ти исписивао рецепт своје владавине – divide et impera (завади па владај) – да ти сад неко не би препознао рукопис твојих служби?!
Мада, гледала сам овај први интервју који си дао после избора 1. септембра Новој ТВ – не једном, него двапут сам гледала – и то у цугу?! Ја боље глуме и брже трансформације – још не видех?!
Нема те академије данас, нити свих драмских уметности и заната, који „професионалцу“ Милу на црту могу изаћ?!
Те доброте, толеранције, смирености, добронамерности, ширине, скромности, благости, разумевања за туђе тежње и муке, пожртвовања за свој народ, државу и опште благостање – још, да ја знам, бивало није?! Не ту – нигде?!
Нека што сам два пута гледала, но сам се више пута уштинула – да се уверим да не сањам!
Ту он рече и како је ова победа над њим, само један демократски чин, а он – ако изашта гине – гине за демократију?!
А шта ћемо са свим овим работама „испод жита“, где паде с ногу колико си се растрчао на све стране?! У оволиком послу – до гуше – још га бивао ниси у твом не малом политичком стажу?!
Шта с овим покушајем удара на изборни резултат, кроз најављени скуп 6. септембра у 19 сати у Подгорици, с чијом се организацијом у први мах похвали твоја ДПС, па демантова, уз причу како то спремају „неке патриотске групе“?!
Те „патриоте“ видесмо окупљене на Цетињу 3. септембра, на генералној проби пред шести у Подгорици?! Тог монтенегринскога „евивања“ и транса уз неоусташке песме Хрвата Томпсона и Шкора, уз она скакања по крову Његошеве Биљарде – најупечатљивији је доказ, којим путем је Мило водио отету Црну Гору!
Боже драги, која је ово брука?! Који тешки осећај и туге и срамоте, код сваког часног, без обзира да ли се писао само Црногорцем или Црногорцем Србином.
Када ово не би била опасна претња могућем продубљивању братске мржње и сукоба, бољи – „пиколо театро“ – од свега твога, тешко би се игде и могао видети!
Али, грдно се варају они, који мисле – да хаос није Милов адут!
Зато ово данас и није више у рукама Мила, колико је до памети и мудрости свих у Црној Гори, који морају, сад или никад, послушати глас разума – и без икаквога окупљања, мирно из својих домова – посматрати све Милове „представе“ – које ће га истерати на чистац! И не наседати на смишљене провокације његове службе! Тако ће, сва ова нискост, у коју је постизборно кренуо, још више разобличити његову опскурност!
Јер, није да он – већ – није урадио немерљив „изборни“ допринос, али је – за длаку – фалило! Е, на тој „длаци“ – ваља се порадити?!
У постизборној математици, за сада, разлика између победника и пораженог, само је један глас у црногорском парламенту. С обзиром да је та победа извојевана у Миловим изборним условима – мало ли је! Јес’ да је све то вешто упаковано и тешко доказиво, али је исто тако тешко и да за њега може бити – и пола – од тога што је намакнуо?!
Нешто мање од половине „улова“ с којим маше, можда би и био неки број који се поклапа са мрежом Милове власти, састављене од шверца дроге, цигарета, целокупне сиве економије и државног апарата који је све то држао под своје окриље, усмеравао, помагао и обезбеђивао!
Било би лепо знати и колико је, баш, тачно Милових „обожавалаца“ имало – „своју“ оловку – овај пут?! И корисно. Тако би имали готову статистику, колико је за ову трећину века његове владавине успео да, од једног здравог црногорског друштва, направи социо патологије?! А и правосудни органи би оквирно знали колики их посао чека!
Како не би све то окренуло „по злу“ – у’ватио се Мило и слања пријатељских сигнала на све стране, а – посебно Дритану Абазовићу – који је за њега, колико јуче, био „битанга“ ?! Е, јуче је јуче! Данас тај челник партије УРА и коалиције „Црно на бијело“, који је носилац четири, злата вредна, гласа за прављење парламентарне већине – Милова је главна мета?! Не бира средства не би ли Дритана анестезирао и прикопчао своме јату?!
Три дана по изборима, на одржаној седници председништва ДПС-а, Мило демократски свима поручује, а на коалицију „Црно на бијело„ и Дритана „намигује“: „Велика је одлука на онима који су у ситуацији да пресудно утичу на даљи ток политичких догађаја у Црној Гори. Од њихове одлуке не зависи судбина ни једне партије, нити било ког политичара. Од њихове одлуке зависи судбина Црне Горе“?! Ма, ајде?!
И није само у овоме притисак на Дритана, него – нема са које стране се на њега сјатили нису, ударајући на емоцију, личност, порекло, породицу – не би ли га сломили и гурнули под Милом?!
Морам признати – још за овакав отворени атак и притисак у политици чула нисам?!
Признајем и да нисам нешто до сада, ни обраћала пажњу ни на тог младог, врло образованог политичара албанскога порекла, али – то више и нема никакве везе са свим овим наведеним што он јесте – ово је искључиво окршај са тродеценијским злом, које је Црну Гору увело у криминал, поделе, сукобе и мржњу!
Е, па Дритане – ако ову битку однесеш – нећеш бити само херој на Балкану, него од Сицилије, па у круг око земљине кугле, преко Авганистана до Колумбије – помињаћеш се као – светли узор!
Ова победа опозиције везаних руку, којој је отето таман онолико колико је Мило преваром смотао у свој изборни „успех“, како би се хвали да и даље има појединачно највећи изборни резултат – није изборни, него силеџијски и лупешки производ! Но, то је нешто што сви знају! Зна то и Мило! Он најбоље и зна!
А тек кад му чух поруку, како – он, који је у партијски програм исписао пројекат прављења некакве црногорске православне цркве – сад „нема о чему разговарати са онима који су на изборима помијешали вјеру и политику“ – нађох се у чуду, од толиког бескрупулозног потцењивања здравог разума?!
А што(?!) – образ ће га, ваљда, спречити – да нас у очи гледа и ово збори?!
Мада, то што се извештио за ове три деценије у крађи народа, остављеног да преживљава, док је своје и својих најближих, џепове и рачуне напунио – тешко је сакрити!
А и не крију. Опијени влашћу – изгубили су сваку меру.
Најгротескнији пример тог „узлета“ од позиције безначајности и небитне утопљености у безвредни просек – ка умишљеним недодирљивим величинама је – онај призор упаковане му супруге у естрадни идентитет, налик забављачици са микрофоном – док су, онако самоуверено, корачали ка изборном месту?! Додуше, овај пут без милионски вредног накита по себи окићеног, али – ципелице на туфнице „Елене“ Милове – која је сва у белом пркосно с мужем ишла у још једну победу над сопственим народом и државом – непревазиђена је опсена простоти!
Тај утисак скоројевићства и малограђанштине, који може да прихвати и у њему се изгуби само испразност – остао је неизбрисив!
Уосталом, ништа – као та умишљена испразност – и не може тако да „заблиста“!
Е, то је та слика, која вас – потпуно објашњава!
Нека вам је – и свима таквима, који тако бесрамно седну на грбачу народа – Бог у помоћи!
 – да ти сад неко не би препознао рукопис твојих служби – у){kind=link}