ЦИА трагала за Хитлером у Јужној Америци – нова документа из Аргентине коначно откривају све тајне о мистериозном скривању нациста. Совјети су 1945. године идентификовали тела Адолфа Хитлера и Еве Браун, али ЦИА је истраживала могућност да је Хитлер побегао у Јужну Америку. Аргентина најављује објављивање поверљивих докумената о нацистима који су пронашли уточиште у тој земљи

Иако су Совјети 1945. године званично идентификовали тело Адолфа Хитлера после његовог самоубиства у берлинском бункеру, ЦИА је и наредних десет година истраживала могућност да је побегао у Јужну Америку. Сада Аргентина најављује објављивање поверљивих докумената о нацистима који су после рата пронашли уточиште у тој земљи.
Адолф Хитлер и Ева Браун извршили су самоубиство 30. априла 1945. године у подземном бункеру, док су совјетске трупе улазиле у Берлин. Њихова тела су делимично спаљена и сахрањена у плитком кратеру од бомбе. Совјетски војници су касније ексхумирали остатке, а идентификација је потврђена преко зубних картона. Према подацима британске обавештајне службе МИ5, КГБ је 1970. уништио тело, сачувавши само вилицу и делове лобање који су пренети у Москву.

ЦИА истраживала наводни бег Хитлера у Аргентину и Колумбију
Упркос овим подацима, теорије завере о Хитлеровом бекству кроз тзв. „пацовске канале“ нациста, које су водиле ка Јужној Америци, брзо су се појавиле. ЦИА документи показују да су агенти 1945. и наредних година истраживали могућност да се Хитлер склонио у аргентински хотел у Ла Фалди, чији су власници били познати симпатизери нацистичке идеологије и донатори НСДАП-а још од 1920-их.
У документима стоји да је власница хотела била блиска са Хитлером и да је чак боравила у његовом друштву током годишњих посета Немачкој, те да је њен хотел био унапред припремљен као Хитлерово потенцијално скровиште у случају опасности.

Фотографија из Колумбије и мистериозни „Adolf Schrittelmayor“
ЦИА документ из октобра 1955. бележи изјаву агента кодног имена „CIMELODY-3“, који је преко пријатеља добио фотографију мушкарца који неодољиво подсећа на Хитлера. Фотографију је, према тврдњама, дао бивши СС војник по имену Филип Цитроен, који је тврдио да се редовно виђа са Хитлером у Туњи, Колумбија, и да он сада користи име „Adolf Schrittelmayor“.

Цитроен је рекао да је Хитлер напустио Колумбију и преселио се у Аргентину у јануару 1955. године, додајући да је „прошло већ десет година од краја рата и да Савезници више не могу да га гоне као ратног злочинца“.
ЦИА је одобрила додатну истрагу преко извора кодног имена „ГИРЕЛЛА“, али је у закључку документа наведено да би се на том случају могли потрошити огромни ресурси без реалне шансе за конкретан резултат. Истрага је убрзо обустављена.

Аргентина објављује досијее о нацистичким бегунцима
Крајем прошлог месеца, министар унутрашњих послова Аргентине Гиљермо Алберто Франкос најавио је да ће сви поверљиви државни документи о нацистима који су после рата нашли уточиште у Аргентини коначно бити декласификовани.
“Председник је наложио да сви релевантни документи из било које државне институције буду учињени јавним, јер не постоји разлог да остану тајни,” рекао је Франкос за Буенос Аирес Тајмс.

Ова документа ће укључивати податке о финансијским трансакцијама, банковним рачунима и о мрежи „пацовских канала“ којима су нацисти бежали у Јужну Америку.
Ајхман, Менгеле и други нацисти који су се скривали у Јужној Америци
Иако није пронађен никакав конкретан доказ да је Хитлер преживео рат, многе високе фигуре нацистичког режима јесу побегле у Јужну Америку. Адолф Ајхман, један од главних организатора Холокауста, ухваћен је у Аргентини 1960. године од стране израелског Мосада, суђен у Јерусалиму и осуђен на смрт вешањем.
Злогласни СС лекар Јозеф Менгеле, познат као „анђео смрти“, успео је да избегне хапшење и живео је у Бразилу, где је 1979. преминуо од срчаног удара док је пливао.
Аргентина сада планира да расветли непознате детаље о улогама које су локалне власти и појединци играли у прикривању нациста, укључујући њихове финансије, боравишне дозволе и евентуалне везе са тадашњим државним структурама.
Стевица Рајчетић, Блиц
Наслов, Лектура/коректура: Хронограф