Ако има оних којима досад није било јасно која је сврха рата у Украјини, односно да он нема за циљ да у њему било ко победи, него да што дуже траје и да се заврши америчким колонизовањем ове земље, ваљда су сада коначно схватили.
Јужноафрички борац против апартхејда и англикански надбискуп Дезмонд Туту говорио је: „Када су мисионари дошли у Африку, они су имали Библију, а ми земљу. Рекоше: „Хајде да се помолимо“. Ми смо затворили очи. Када смо их отворили, ми смо имали Библију, а они земљу.“
Они који су некада злоупотребљавали хришћанску веру ради поробљавања народа постоје и данас. Једино се мантра променила. Наратив о „демократији, напретку и слободи“ заменио је Библију. И нигде то није видљивије данас него у Украјини, држави којој је обећан гламур запада иза исполираног НАТО штита.
У првој епизоди своје емисије сам говорио да се од почетка радило о вешто осмишљеном бизнис плану – да Украјинци ратују за геополитичке интересе запада против Русије, добију позајмице у виду средстава и војне помоћи које не могу да отплате, како би се на крају „одужили“ западу предајом украјинских ресурса, чиме ће се „финансирати обнова земље“. Неки од вас ми нису веровали.
Ипак, покушаћу да објасним како ће се конкретно све одиграти, могу ли Украјинци нешто да ураде тим поводом и која је лекција коју из свега овога морамо да извучемо уколико не желимо да се врло брзо нађемо у истој ситуацији.
Погледајте видео:
