Непостојећа влада Р. Србије усвојила је Декларацију о подршци председнику Р. Србије за потписивање међународног уговора у САД са сепаратистичким Косовом којим је председник Р. Србије извршио противуставни акт закључивања међународног уговора у којем два равноправна imperiuma (суверена, као уговорних страна) верификацијом уговора, дају сагласност за решавање одређених питања.
Тим чином, VIA FACTI, уговорне стране признају једна другу без потребе да се чињеница међусобног признања уговорних страна посебно акцентује у тексту уговора, имајући у виду да је за ipso facto признање сама садржина уговора или споразума апсолутно ирелевантна!
Дакле, председник Р. Србије Александар Вучић је у САД потписао VIA FACTI признање сепаратистичког Косова противно Уставу Р. Србије и Резолуцији 1244 СБ ОУН!
Оно што су председник Р. Србије, непостојећа влада Р. Србије као и међународна заједница заборавили јесте да и традиционално и савремено међународно право признаје, ipso jure, право заступања земље у међународним односима и његови акти су посматрани као акти државе.
Међутим, члан 46. Бечке конвенције о уговорном праву, у међународним оквирима, дозвољава покретање поступка за ПОНИШТАЈ УГОВОРА, уколико се тим уговором крше одредбе унутрашњег права државе, нарочито Устава као највишег правног акта!
Непостојећа влада усвојила је декларацију о подршци председнику Србије за потписивање противуставног међународног уговора чијим се закључењем VIA FACTI уговорне стране међусобно признају.
Институционални механизам је пут којим се једна земља укључује у сложено ткиво међудржавних односа, то је канал кроз који се успостављају односи са другим државама. Унутрашња структура спољнополитичког деловања није ирелевантна ни са становишта међународног права. Она јесте продукт и саставни део унутрашњег правног система, али истовремено постаје и део међународног система.
Воља државе пуноправно је изражена и може да произведе правно дејство само ако потиче од надлежног органа. А за оцену надлежности међународни поредак ослања се на унутрашњи систем, у првом реду на УСТАВ државе као највишег правног акта.
Бечка конвенција о уговорном праву, коју је усвојила, верификовала и наша држава, предвиђа да ће се један уговор, прихваћен од стране органа спољњег заступања земље, противан уставном поретку те земље, моћи побијати само уколико је закључен уз очигледну повреду битног унутрашњег прописа о надлежности (члан 46).
Имајући у виду да ни председник Р. Србије, нити било који други орган у Р. Србији НЕМА надлежност противуставног деловања, уговор са сепаратистичким Косовом који се данас потписује је ПРАВНО НИШТАВАН!
Зато, Србија треба да буде НАША ПРИЧА – А НЕ ТУЂА да бисмо поништили СВЕ противуставне акте и одговорне процесуирали за противуставно деловање.
