Да сте се родили у Чачку пре нешто мање од стотину година, право на слободно кретање у ноћним часовима било би вам ускраћено, ако не платите одређену накнаду.
То што сте пунолетни и стасали да се бринете сами о себи не би вам ништа помогло ако вас затекну у крчми после 23 сата и по закону су сваком таквом госту наплаћивали таксу од два динара за ноћну седељку.
– Данашње ограничење ноћног седења узроковано је, сви знамо, епидемијом короне, а оно с почетка прошлог века био је покушај Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, да буџет попуњава глобећи ноћобдије. Једноставна рачуница: ко има пара да се гости до иза поноћи, може да убаци неки динар и у државну касу – казао је за РИНУ Гвозден Оташевић дугогодишњи новинар Политике.
Од мераклија који су заборавили на сат и наплаћиваних такси, новац је ишао у градску касу и од њега је финансирана градња водовода и канализације, по заповести тадашњег Министарства финансија Краљевине СХС.
Пошто се на признаници сачуваној из 1928. године види да је то чак 315. наплаћена глоба за ноћно седење у овој касаби, могло би се погрешно закључити да је Чачак у то време био место ноћних клубова. Пре ће, свакако, бити да смо ми кафански народ јер је читав чачански округ, дакле рачунајући и села, имао тек 12.000 становника.
Рина
