Коначно знамо зашто је горео: Срушен Депо у Булевару

0

У току викенда и јуче багери уклањали остатке овог здања на чијем месту би требало да никне стамбено-пословни комплекс. – Према градилишној табли да се закључити да ће се прво радити на инсталацијама.

депо у булевару
Будуће градилиште стамбено-пословног здања / Фото: Д. Алексић

Један од некадашњих улаза са надстрешницом у трену пада као домине. Сцена почетка рушења некадашњег Депоа у Булевару краља Александра 142 у недељу се појавила на друштвеним мрежама, а већ јуче у касним преподневним сатима већи део овог објекта, увелико ограђеног градилишним оградама, био је претворен у шут и грађевински отпад. Два багера и камиони рашчишћавали су терен на коме би, према ранијим најавама, требало да се гради стамбено-пословни комплекс. Ипак, према градилишној табли која стоји на улазу у ово градилиште да се закључити да се ради о измештању и реконструкцији каблова, да је тај посао започет овог месеца, да је завршетак планиран за октобар, а да су инвеститори тог посла ГСП, ЕПС дистрибуција и „БКА дивелопмент”. Када ће почети сама градња, за сада се не зна.

Да ће Депо у коме су дотада били продавци, добити нову намену готово јасно је још од када је ово здање прекопута Општине Звездара прогутала ватра 2014. године.

Фото: Хронограф

Делимичан одговор стигао је три године касније када је управо фирма „БКА дивелопмент” израелских инвеститора компанија „Јоси Аврахами” и „Алмогим холдингс”, који су на наше тржиште ушли на велика врата купивши комплекс америчке амбасаде у Кнеза Милоша 50, на јавном надметању за 4,15 милиона евра купила Депо.

„БКА дивелопмент” купио је тада 43 ара, односно 4.316 квадратних метара плаца тако што је понудио 71.380 евра више од почетне цене. Ова фирма основана је 26. септембра 2017, убрзо пошто је град, односно Секретаријат за имовинске и правне послове, огласио продају тог тржног центра. Како су тада навели представници „БКА дивелопмента”, фирма је на брзину основана јер нису били сигурни да ће учествовати у трци за Депо.

Пре четири године обзнањено је да ће нови власници на месту Депоа моћи да зидају око 14.000 квадрата, објекат који не прелази шест спратова, али и то да он неће моћи да заузме више од половине површине плаца. Најаве су биле да ће изградња кренути у току 2018, али тек у лето те године Скупштина града је одобрила израду плана за блок прекопута зграде Општине Звездара.

Почетком 2019. тема градње на месту некадашњег Депоа актуелизована је и то када је завршен рани јавни увид у план за блок оивичен Булеваром и улицама Синђелићевом, Нишком и Средачком, чију израду је наручио управо „БКА дивелопмент”. Тада је указано да ће у Булевару краља Александра објекти моћи да имају максималну висину 32 метра, а уз Нишку улицу, која ће бити проширена за метар, зграде ће имати по четири спрата.

депо на булевару
Чишћење парцеле после рушења / Фото: Дејан Алексић, Политика

Озбиљнијих назнака почетка градње није било до пре неколико месеци, када су се коначно појавили први 3Д модели и сајт на коме је приказан изглед будућег комплекса на месту Депоа назван „Лендмарк резиденс”. На сајту на коме је приказан изглед новог комплекса наводи се да је компанија „Лендмарк проџект менаџмент” основана с визијом да пружа искључиво највише стандарде услуга у области предузетништва, управљања пројектима и њиховог одржавања. Претрага на АПР-у указује да је фирма са овим именом основана фебруара 2020. Њен законски заступник је Миша Марковић, а као претежна делатност наводе се консултантске активности у вези са пословањем и осталим управљањем. У портфолију ове фирме на сајту осим „Лендмарк резиденса”, наводе се и „Кнеза Милоша резиденс”, „Сунчана долина”, „Земунски парк”…

Ограничења због значаја локације

На овом плацу постоји и додатно ограничење, а то је да инвеститор мора да води рачуна о заштићеном трамвајском депоу – првом објекту подигнутом за смештај и одржавање возила јавног градског саобраћаја у Београду и Србији. Према условима Завода за заштиту споменика, како је још пре четири године напоменуто, трафо и исправљачка станица из које се трамвајска контактна мрежа напаја струјом, мора да се сачувају јер су међу првим подигнутим у Европи.

Фото: Хронограф

Пожар остао тајна

Ватра на крову Депоа, чувеном по јефтином и квалитетном облачењу, букнула је 23. августа 2014, сат времена пре него што су продавци ушли у објекат. Пламен се брзо са крова проширио у унутрашњост и прогутао робу и осамдесетак тезги. Без имовине су остали сви закупци, а материјална штета била је огромна јер су многи од закупаца тек били набавили робу за предстојећу школску годину. Дуго су надлежни уверавали закупце да ће хала бити обновљена и да ће моћи да се врате у њу. То је обећавао и тадашњи градоначелник Синиша Мали, месец дана после пожара. Потом су у игру убачена два решења: да се зграда сруши и изгради нова или да се обнови постојећа и у њу смести музеј Градског саобраћајног предузећа што би била реализација идеје из 1996. године. Предлог да Депо васкрсне у музеј, уметничке и занатске атељее подржао је и градски Завод за заштиту споменика културе. Закупци су тражили и да им се омогући да раде у другом мањем делу Депоа, који је ватра поштедела, али од тога, као и постојећих предлога, ништа није било. Петнаест месеци касније, за оне који су имали тезге у старом Депоу изграђена је монтажно-демонтажна хала на пијаци Ђерам. Али то решење многима од њих није одговарало па се у халу уселило само десетак закупаца. Ни они ни јавност до данас нису званично обавештени шта је био узрок пожара. Сумњало се на квар на инсталацијама. Још у првим месецима после пожара у Депоу међу закупцима се могла чути прича да је он намерно запаљен да би се ту зидао хотел.

Дејан Алексић, Политика

Наслов и опрема: Хронограф

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.