Амбасадор Србије у Русији Мирослав Лазански изненада је преминуо у својој 71. години.
Лазански је преминуо у свом дому у Београду од последица срчаног удара.
Вест о смрти Мирослава Лазанског потврдио је и минситар спољних послова Србије на Инстаграму.
– Збогом поштовани амбасадоре, драги пријатељу и велики Србине.
Од 2016. до 2019. године био је народни посланик у Народној скупштини Републике Србије.
На функцију амбасадора Републике Србије у Руској Федерацији именован је средином 2019. године.
Рођен је 1950. године у Карловцу.
Дипломирао је на Правном факултету у Загребу. У том граду започиње своју новинарску каријеру, почевши да пише у новинама Полет. Како истиче у својој биографији, у Вјеснику стиче статус војно-политичког коментатора, писао је и за сва издања Вјесника која су обухватала дневне новине, магазин Старт, недељник Седам дана, Студио. Писао је такође и за хрватски недељник Данас, а касније и за НИН. Осамдесетих година једном недељно је објављивао колумну „Оружје и свет“ у ,Поилитици експрес. Истиче да је 1990. године написао текст „Хрватска стројница на хрватском рамену“ у коме је полемисао с Туђмановим тезама како ЈНА није војска и хрватског народа.
„Редакција је тај текст пустила, одјек у јавности био је снажан, али сам подвргнут и баражној ватри хрватских националиста.“ (Мирослав Лазански: Како сам дошао у Београд, Политика)
Исте године, на дан првих вишестраначких избора у Србији, урадио је интервју са тадашњим министром одбране СФРЈ и начелником Генералштаба ЈНА Вељком Кадијевићем. Овај интервју остао је упамћен по имену „нечујан интервју“, јер је одговоре генерала Кадијевића читао спикер „Застава филма“. О том интервјуу данас каже:
„Да, дотакли смо се и мог чувеног интервјуа са генералном Кадијевићем. Саговорници су били згрожени када сам признао да сам наговарао Кадијевића да изврши војни пуч и спречи крваве грађанске ратове.’’ (Мирослав Лазански: Како сам васкрсао у Загребу, Политка)
У својој званичној биографији на сајту листа Политика истиче још:
„Интервјуисао два врховна команданта НАТО-а, три маршала СССР, шефове КГБ-а, КХАД-а, педесетак министара одбране и начелника генералштаба светских армија, између осталог начелнике генралштаба руске, кинеске и јапанске армије. Једини југословенски новинар који је пловио у атомској подморници, америчкој ‘Таутог’, летео у авиону Ф-14, био на носачу авиона ‘Џон Ф. Кенеди’ и летео у ‘Мигу 29’.“
За лист Политика почео је да пише 1991. кад се и досељава у Београд, где и данас ради и живи. Каже да је извештавао са ратних подручја Авганистана, Чеченије, Ирака, Ирана, Сомалије… Написао је и неколико књига, међу којима су и „Борбени авиони“, „Бин Ладен против Америке“, „Хитлер је победио“…
На ванредним парламентарним изборима 2016. године нашао се на осмом месту на листи коалиције око Српске напредне странке као ванстраначка личност, а затим као посланик СНС-а улази у Скупштину Србије.
Коментаришући свој улазак у политику, Лазански је казао:
„Није Вучић тражио ништа конкретно, али је с обзиром на моју каријеру, знање и везе и контакте које имам, видео да могу да помогнем држави, систему одбране и на концу и њему.“ (Н1, 22. 3. 2016. године)
Иако је у јавности познат по проруским ставовима, у истој емсији Лазански је то негирао, наводећи да се залаже за „еквидистанцу и прагматичност и да мисли да је у томе томе величина политике коју води Александар Вучић“.
Био је један од актера „случаја Живаљевић“. Наиме, када је 27. априла 2017. већа група људи под фантомкама упала у прес салу македонског Собрања и почела да ломи све око себе и бије посланике и новинаре, у македонском парламенту био је и службеник БИА-е Горан Живаљевић. Пошто се испоставило да је у то време у Скопљу био и Мирослав Лазански, истраживачки портал КРИК објавио је текст под насловом – Лазански и БИА у „македонском сценарију“, у ком тврди да је Лазански са Живаљевићем спроводио медијску пропаганду у Македонији у корист бившег премијера Николе Груевског и руске политике. КРИК се позивао на прислушкиване разговоре, за које тврде да су процурили из македонске тајне службе.
Према наводима КРИК-а, у документацији македонске обавештајне службе била је и листа текстова Лазанског који су оцењени као „пропаганда“, објављених највише у прорежимском Информеру. Како се наводи, неке од њих писао је Лазански, док је у другима као коментатор истицао руску војну моћ, залагао се за сарадњу са Русијом и противио уласку у НАТО. Лазански је говорио да немире у Републици Српској и Македонији организује запад, као и да су немире у Македонији изазвале Сједињене Америчке Државе како би спречиле изградњу „турског тока“.
Лазански је за КРИК демантовао обављање пропагандне активности у Македонији, рекавши да је само радио свој новинарски посао.
„Ја нити сам служба, нити сам портпарол службе, ја доле нисам био као народни посланик – него као новинар Политике и неко ко је радио прилоге за Телевизију Републике Српске.“ (КРИК, 28. 5. 2017. године)
Почетком јуна 2019. именован је за новог амбасадора Србије у Русији. На том месту заменио је Славенка Терзића, којем је 2017. истекао четворогодишњи мандат.
Курир / Истиномер / Хронораф
