Тихи одлазак корифеја: ПРЕМИНУО АКАДЕМИК ПРЕДРАГ ПИПЕР

0

Најпознатији савремени српски слависта и лингвиста, редовни члан Српске академије наука и уметности проф. др Предраг Пипер, преминуо је у четвртак, у својој 72. години.

предраг пипер
Академик Предраг Пипер

Вест о смрти професора Пипера на друштвеним мрежама је објавило неколико његових колега са Филолошког факултета Универзитета у Београду и њему блиских људи. Званичних саопштења САНУ, Филолошког факултета и осталих институција чији је Пипер био активни и високо позиционирани члан, још увек нема. Како сазнајемо, разлог томе је академикова изричита жеља да буде сахрањен у најужем кругу породице, без присуства јавности.

Предраг Пипеp је рођен 20. августа 1950. године у Београду, где је започео основно школовање, које је завршио у Сремској Каменици, а гимназију у Новом Саду (1968). Дипломирао је на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду (1973), где је потом радио као асистент (од 1974) и доцент (од 1983). На Филолошком факултету Универзитета у Београду је ванредни професор (1989) и редовни професор (1991). Магистрирао је 1975, а докторирао 1981.

Бавио се проучавањем граматичке и лексичке семантике у српском, руском и другим словенским језицима, питањима опште лингвистике, историје словенске филологије и другим славистичким и лингвистичким питањима.

Један је од најбољих ученика школе Ивићевих у српској лингвистици шездесетих и седамдесетих година прошлога века.

Био је члан САНУ (дописни од 2003, редовни од 2012) и МАНУ (од 2015). У САНУ је иницирао оснивање два одбора и био (ко)уредник шест публикација тих одбора. Био је секретар Одељења језика и књижевности САНУ од 2013. до 2018, члан Председништва САНУ, као и више одбора САНУ. Био је шеф Катедре за руски језик и књижевност Филозофског факултета у Новом Саду и управник Катедре за славистику Филолошког факултета у Београду. Предавао је и на универзитетима у Москви, Петрограду, Вороњежу, Иванову, Сеулу, Сапору, Задру, Нишу, Скопљу, Љубљани.

Био је потпредседник Уређивачког одбора Српске енциклопедије. Био је главни уредник часописа Јужнословенски филолог и часописа Зборник Матице српске за славистику, затим члан уредништава и уређивачких савета више српских и иностраних научних часописа и зборника. Као председник организационог одбора (су)организовао је неколико међународних симпозијума: Београд (1988), Нови Сад (2005), Нови Сад – Београд (2010), Сапоро (2011). Од 1985. до 2013. био је члан, а од 2009. до 2013. председник Комисије за проучавање граматичке структуре словенских језика Међународног славистичког комитета. Био је потпредседник Међународне асоцијације професора руског језика и књижевности (1986–1990). Био је члан Матице српске, Српске књижевне задруге и Славистичког друштва Србије.

предраг пипер
Академик Предраг Пипер

Поврх свега побројаног, Предраг Пипер је био велики родољуб, искрени православни хришћанин и антиглобалиста, трајно ангажован на пољу научне и културне одбране српства, словенства и православља од свих опасности којима су изложени у историјској равни. Због тога се о њему слободно може рећи да је представљао једног од последњих припадника духовне елите српског народа, у правом смислу те речи.

Упркос свим његовим академским достигнућима, академика Пипера красила је и хришћанска скромност, захваљујући којој му није било мрско да и по завршетку предавања на факултету, остане у занимљивом разговору са студентима, на тему историје словенске писмености, духовности или, пак, актуелних светских збивања.

„Имао сам велику срећу да га упознам на свом животном путу. За мене је он био, пре свега, један изузетно добар и частан човек, саговорник у чијим сам речима проналазио идентичан моме срцу поглед на свет. Ако сте у последње време размишљали о данашњем стању ствари на светској позорници и тешком положају православља и хришћанства, медијима и манипулацији, неолиберализму, трансхуманизму и постхуманизму, свеопштем уништавању образовања (процеса у коме друштво преноси акумулирано знање, вештине и вредности с генерације на генерацију), разлагању морала и суноврату културе, практичном укидању слободе човека, а са друге стране верујете у буђење човечанства; о ванременском добру као јединој опцији за излазак из те ситуације, предлажем да послушате до краја његов реферат под називом „Словенство и савремени свет“ (са онлајн конференције у част Дана словенске писмености и културе, мај 2021). ‘На нама је, на сваком појединцу, да препознамо добро у себи и другима и да се повежемо са по томе сличнима себи како би добро у целини било јаче и отпорније, подржавајући се узајамно на начин који неће бити партијски, нити политички, који превазилази дводимензионално схватање света и историје и упућује на главну новозаветну димензију која човека повезује са вечним’.

И увек имајте на уму да је сваки човек рођењем добио слободу, а да је само страх оно што му ту слободу ускраћује“, написао је један члан Фејсбук групе „Славистичке цртице“ у коментару на вест о смрти Предрага Пипера.

Фото: Facebook printscreen

Ерудита по вокацији и народни трибун, Предраг Пипер је својим животом и радом највише подсећао на блаженопочившег Епископа будимског др Данила Крстића (+2002).

Погледајте и послушајте до краја снимак предавања академика Пипера, одржаног за Дан словенске писмености у организацији Славистичког друштва Србије 24. маја 2021. Сећамо се драгог професора с најдубљим поштовањем.

 

Хронограф

 

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.