Најпознатији савремени српски слависта и лингвиста, редовни члан Српске академије наука и уметности проф. др Предраг Пипер, преминуо је у четвртак, у својој 72. години.
Вест о смрти професора Пипера на друштвеним мрежама је објавило неколико његових колега са Филолошког факултета Универзитета у Београду и њему блиских људи. Званичних саопштења САНУ, Филолошког факултета и осталих институција чији је Пипер био активни и високо позиционирани члан, још увек нема. Како сазнајемо, разлог томе је академикова изричита жеља да буде сахрањен у најужем кругу породице, без присуства јавности.
Предраг Пипеp је рођен 20. августа 1950. године у Београду, где је започео основно школовање, које је завршио у Сремској Каменици, а гимназију у Новом Саду (1968). Дипломирао је на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду (1973), где је потом радио као асистент (од 1974) и доцент (од 1983). На Филолошком факултету Универзитета у Београду је ванредни професор (1989) и редовни професор (1991). Магистрирао је 1975, а докторирао 1981.
Бавио се проучавањем граматичке и лексичке семантике у српском, руском и другим словенским језицима, питањима опште лингвистике, историје словенске филологије и другим славистичким и лингвистичким питањима.
Један је од најбољих ученика школе Ивићевих у српској лингвистици шездесетих и седамдесетих година прошлога века.
Био је члан САНУ (дописни од 2003, редовни од 2012) и МАНУ (од 2015). У САНУ је иницирао оснивање два одбора и био (ко)уредник шест публикација тих одбора. Био је секретар Одељења језика и књижевности САНУ од 2013. до 2018, члан Председништва САНУ, као и више одбора САНУ. Био је шеф Катедре за руски језик и књижевност Филозофског факултета у Новом Саду и управник Катедре за славистику Филолошког факултета у Београду. Предавао је и на универзитетима у Москви, Петрограду, Вороњежу, Иванову, Сеулу, Сапору, Задру, Нишу, Скопљу, Љубљани.
Био је потпредседник Уређивачког одбора Српске енциклопедије. Био је главни уредник часописа Јужнословенски филолог и часописа Зборник Матице српске за славистику, затим члан уредништава и уређивачких савета више српских и иностраних научних часописа и зборника. Као председник организационог одбора (су)организовао је неколико међународних симпозијума: Београд (1988), Нови Сад (2005), Нови Сад – Београд (2010), Сапоро (2011). Од 1985. до 2013. био је члан, а од 2009. до 2013. председник Комисије за проучавање граматичке структуре словенских језика Међународног славистичког комитета. Био је потпредседник Међународне асоцијације професора руског језика и књижевности (1986–1990). Био је члан Матице српске, Српске књижевне задруге и Славистичког друштва Србије.
Поврх свега побројаног, Предраг Пипер је био велики родољуб, искрени православни хришћанин и антиглобалиста, трајно ангажован на пољу научне и културне одбране српства, словенства и православља од свих опасности којима су изложени у историјској равни. Због тога се о њему слободно може рећи да је представљао једног од последњих припадника духовне елите српског народа, у правом смислу те речи.
Упркос свим његовим академским достигнућима, академика Пипера красила је и хришћанска скромност, захваљујући којој му није било мрско да и по завршетку предавања на факултету, остане у занимљивом разговору са студентима, на тему историје словенске писмености, духовности или, пак, актуелних светских збивања.
Најбољи од најбољих нас напуштају у тишини… pic.twitter.com/p5zm6pIK3X
— Zorana Miljević (@Hauarju) September 10, 2021
„Имао сам велику срећу да га упознам на свом животном путу. За мене је он био, пре свега, један изузетно добар и частан човек, саговорник у чијим сам речима проналазио идентичан моме срцу поглед на свет. Ако сте у последње време размишљали о данашњем стању ствари на светској позорници и тешком положају православља и хришћанства, медијима и манипулацији, неолиберализму, трансхуманизму и постхуманизму, свеопштем уништавању образовања (процеса у коме друштво преноси акумулирано знање, вештине и вредности с генерације на генерацију), разлагању морала и суноврату културе, практичном укидању слободе човека, а са друге стране верујете у буђење човечанства; о ванременском добру као јединој опцији за излазак из те ситуације, предлажем да послушате до краја његов реферат под називом „Словенство и савремени свет“ (са онлајн конференције у част Дана словенске писмености и културе, мај 2021). ‘На нама је, на сваком појединцу, да препознамо добро у себи и другима и да се повежемо са по томе сличнима себи како би добро у целини било јаче и отпорније, подржавајући се узајамно на начин који неће бити партијски, нити политички, који превазилази дводимензионално схватање света и историје и упућује на главну новозаветну димензију која човека повезује са вечним’.
И увек имајте на уму да је сваки човек рођењем добио слободу, а да је само страх оно што му ту слободу ускраћује“, написао је један члан Фејсбук групе „Славистичке цртице“ у коментару на вест о смрти Предрага Пипера.
Ерудита по вокацији и народни трибун, Предраг Пипер је својим животом и радом највише подсећао на блаженопочившег Епископа будимског др Данила Крстића (+2002).
Погледајте и послушајте до краја снимак предавања академика Пипера, одржаног за Дан словенске писмености у организацији Славистичког друштва Србије 24. маја 2021. Сећамо се драгог професора с најдубљим поштовањем.
Хронограф
