Исповест туристичког водича из Србије: Сви ужаси којих сам се нагледао

0

Кад 10 година радиш као туристички водич у Србији, није лако издвојити најбизарнија питања која си чуо. Да их је свакако било, открива дечко из Новог Сада који 10 година ради као туристички водич.

туристички водич
Фото: Илустрација

Посао из снова или пакла?

Посао туристичког водича на прву делује као посао из снова – путујеш по земљи и свету, упознајеш разне културе и људе и још за то примаш новац. Али ту је и друга страна медаље. Свакодневни контакт са много људи доноси многе изазове, благо речено.

Кад 10 година радиш као туристички водич у Србији, није лако издвојити најбизарнија питања која си чуо. Да их је свакако било, открива дечко из Новог Сада који 10 година ради као туристички водич.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by TRAVEL DIARY (@travelswithrossa)

„Амстердам је био град у ком су падала најзанимљивија питања. Звоно телефона у три ујутру, студент благо контузован зове да пита како нам се зове хотел. Возач, после уживања у чарима холандске либералне политике, пита када ће ово да прође и како то мислите да не смемо да пренесемо преко границе. Људи често питају да им се стане насред пута да обаве нужду, таквих ситуација је било превише… Затим зашто се наплаћује коришћење тоалета? „Да ли да понесем јакну или било који одевни предмет“, питање при поласку из аутобуса у неку шетњу? „Како ја да знам шта да било ко понесе од одеће било где. Једном сам водио Индијку са двоје деце, питала ме је у Кладову приликом проласка поред луке, видевши усидрене бродове, чији су. Индијци су, такође поред тога што су певали, питали да ли могу и да играју у комбију“, каже овај Новосађанин који се за деценију у том послу наслушао и нагледао свега.

И таман кад помислиш да не може чудније, ту су питања која апсолутно немају везе с послом.

„Питали су ме – зашто верујеш/не верујеш у Бога, је л’ планирате дете, колико зарађујеш, зашто си такав, зашто се не јављаш, зашто гласаш.“

Не треба заборавити ни жалбе туриста око смештаја, попут рецимо инсеката у собама, гуштера, мачјих длака на постељини, слепих мишева, птица, угинулог миша у корпи са хлебом…

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Valentina Toni (@valentinatoni7)

Наш саговорник издваја и најгоре изговоре туриста кад касне за полазак или обилазак туре.

„Пегла углавном, ређе рингла. Повратак по ранац, јакну, кишобран, кабаницу, ципеле, новчаник, телефон, камеру… Будилник је често крив, али и другар/другарица што их нису будили. Мање-више, сви изговори су најгори, нема потребе за објашњавањем било чега, довољно је да се извиниш.“

С друге стране, има и питања која одушеве.

„Одушевљавају ме сви људи који ми поставе било које питање на које не знам одговор јер ме то тера да увек сазнајем нове ствари. Лепота овог позива је и невероватна количина различитих људи са којима константно долазимо у додир, културолошке, географске, историјске, религијске, темпераментне разлике, размена енормне количине искустава, праћење комплетне ситуације у свету, општа култура и информисаност, многа познанства, свакакве животне ситуације, авантуре, групе за памћење, рођендани и остала славља на путу, константна едукација, тачност, елоквентност, екстровертност, пристојност, манири.“

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Bert Spiertz (@bertspiertztravel)

Али оно лоше увек некако избије.

„Лоше је вређање, трпљење свакаквих људи некад чак и по 15 дана, безобразлук, простаклук, ситничарење, потцењивање, површност. Ружно је што други причају док ја причам, а то се редовно дешава, лоше је кад наиђу лоши возачи, удеси, неиспаваност, исцрпљеност. Једном сам под темепературом у грозници морао да водим обиласке Рима и Венеције јер није било никог другог ко би то могао у моменту да одради. Са младима су то ужасна пијанства у бусу и на дестинацијама, туче, чак и мушко-женске крваве жестоке туче, ко зна колико сати проведених по болницама, исто тако границама, па чак и покушаји силовања и самоубиства…“

Због свега не чуди много што је наш саговорник прешао на вођење хајкинга.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Valentina Toni (@valentinatoni7)

„Доласком короне, туризам какав смо до тада познавали је нестао. Кренули смо у хајкинг како бисмо квалитетно испунили своје време, како бисмо лакше пребродили животне сломове који су нас снашли, како бисмо се боље осећали. Претпоставили смо да ће многи људи слично размишљати, али без претходног искуства биће им прилично тешко да се у то упусте. Они су наша циљна група, почетници и рекреативци. Сада већ имамо стандардну екипу људи који са нама шетају сваког викенда. Са многима од њих смо пријатељи. Нема глупих питања и незадовољства, нема лоших вибрација, само скупа уживамо у природи и свему што уз њу иде.”

Невена Димитријевић, Нова С / Хронограф

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.