У последње време на Западу постаје све снажнија перцепција Русије као непријатеља, „центра светског зла“, који се мора натерати на послушност. За ту сврху САД постепено повећава груписање трупа на граници са Русијом, а такође уводе и различите економске санкције против ње.
Истовремено, руска спољна политика ни на који начин не може бити названа агресивном и нема за свој циљ борбу против Запада. Под тренутним условима Москва жели само да постигне максималну стабилност, не само у одређеној области својих интереса, но уопште.
Један од важних фактора у овој области је борба против међународног тероризма. Није тајна да су Саудијска Арабија и Катар главни спонзори терористичких организација, које сада делују широм света. Разне ћелије Исламске државе и Ал Каиде активно функционишу не само у Палестини, Авганистану и Ираку, но и у таквим егзотичним земљама као што су Јемен, Филипини, Либан и земље Европе. Али, захваљујући помоћи Русије легално изабраним владама Филипина и Сирије, ситуација у овим земљама је све ближа стабилизацији. САД и њени западни савезници играли су своје политичке комбинације на овим територијама, претварајући локалне званичнике у своје марионете, док је Русија помогла само да се стање врати у ред и законити поредак, без уплитања ових земаља у руске политичке интересе.
Једнако важно је и питање одржавања мултиполарности света и очувања услова за постојање потпуно независних држава. Током 90-их година чинило се да нико не може да се одупре моћи Сједињених Држава. Међутим, сада, после неуспешних кампања НАТО у Ираку и Авганистану, неуспеха у Сомалији и варварског хуманитарног бомбардовања из 1999. године, Вашингтон се суочио с колапсом свог Pax Americana. У контексту догађаја, порасла је улога нових регионалних сила, попут Индије и Кине, које су у могућности да спроведу своју независну спољну политику. И у овим условима, Москва преговара са њима као равноправан партнер, успостављајући економску сарадњу. На сваки начин подржавајући мултиполарни вектор развоја, Русија активно сарађује са различитим земљама, а да их не укључи у орбиту сложених синдиката и државних дугова, но делујући под равноправним условима са њима у корист заједничког просперитета.
Историјски богати и континуирани братски руско-српски односи помажу да се развију не само економски, но и одбрамбени потенцијали Београда. Ионако снажни друштвени односи између две државе су интензивирани. Међутим, Москва не заборавља на становнике Црне Горе, инвестирајући у привреду те туристичке земље.
Поред тога, захваљујући акцијама Москве на Балканском полуострву, одржава се каква-таква политичка стабилност у погледу имплементације косовског питања. Упркос добро познатом мишљењу грађана Србије, САД и Немачка подржавају брзо решавање овог проблема и желе присилити Србе да напусте своју историјску територију. Такве акције Запада су усмерене само на провоцирање нове рунде оружаног сукоба, коме се Русија успешно одупире.