У неким продавницама мед већ сада кошта од 1.500 до 1.800 динара, а из удружења пчелара најављују да би ускоро килограм могао да кошта и 2.000 динара. Цена расте због све мање понуде, a познаваоци кажу – све више ливада је у корову, а лошији су и климатски услови.
Недостатак меда, посебно багремовог, евидентан је већ годинама, а главни разлог је што пчеле немају довољно нектара да би сакупиле мед, каже професор Биолошког факултета Љубиша Станисављевић.
„Пчеле нису имале довољно нектара да би сакупиле мед и то се десило ове године и дешава се већ годинама, конкретно код нас имамо недостатак багремовог меда. Дешава се да багрем цвета, али не меди довољно и онда немате довољне количине меда“, објашњава Станисављевић.
И купци који годинама купују мед од проверених произвођача примећују несташицу која, како кажу, траје већ шест година.
„Не бих знао да вам кажем који је прави узрок несташице меда, ја купујем већ годинама од провереног произвођача“, каже један од саговорника.
С друге стране, фалсификованог меда је све више на тржишту, а Србија нема лабораторију за детаљну контролу, него су оне рутинске и односе се на испитивање основних параметара.
Начелник ветеринарске инспекције Зоран Ивановић каже да у случају открића фалсификованог меда у инспекцији повећавају надзор не само дистрибуције меда него и производње.
„Сваки субјекат у пословању мора да обезбеди све потребне информације свом надлежном инспектору“, објашњава Ивановић.
Кад га већ тако скупо плаћамо, бар да не купујемо фалсификат.
„Када видимо да је мед кристализован јер је то његови природни процес, то је сигурно прави мед, јер фалсификатори нису могли да направе фалсификат који се кристалише“, тврди Станко Рајић из Удружења пчелара.
Старији и искуснији купци имају своје начине како проверавају квалитет меда, тако једна бака каже да када окрене теглу, гледа да ли ће се појавити „кугла“.
Светлана Лабус, РТС
Cene svega rastu i veliki deo razloga je sve tezi zivot i vise cene ostalih proizvoda. Za ljude kojima med donosi novac za zivot ne postoji izbor osim da podignu cene svojih proizvoda kako bi priustili ostale neophodnosti za zivot