У кабинету истакнутог руског кардиохирурга годинама је стајала тегла која је привлачила погледе свакога ко би у њега ушао. То није била обична тегла – у њој се налазило право људско срце у формалдехиду. Прича која се крије иза овог необичног „сувенира“ је толико дирљива да се препричава и дан данас, иако је академик већ одавно напустио овај свет.
Владимир Андрејевич Алмазов је један од најпознатијих светских кардиохирурга, који је своју славу стекао захваљујући не само медицинским достигнућима, но и нетрадиционалном приступу у лечењу изузетно тешких оболења. Прича о срцу у стакленој тегли које је стајало на његовом столу обишла је цео свет, а разлог је и више него дирљив.
Познати руски кардиолог Владимир Алмазов је у свом кабинету држао људско срце у тегли, потопљено у формалдехид.
Многи су се питали због чега то ради.
Својим студентима је показао слику на којој је двоје заљубљених људи и испричао им необичну, али истиниту причу о срцу.
Педесетих година прошлог века, још док је студирао на Медицинском институту у Санкт Петерсбургу, у клинику је довезена млада жена по имену Марина, са дијагнозом субакутног бактеријског ендокардитиса. Смртни исход је био готово сигуран. Сматрало се да девојци нема помоћи, срце јој је бивало све слабије, а температура константно повишена.
Невероватна прича која се и данас препричава у медицинским круговима датира још из давих 50-их година прошлог века, када је Владимир Алмазов био студент 4. године Медицинског факултета у Санкт Петерсбургу. Једног дана је на универзитетску клинику довезена млада девојка са врло обесхрабрујућом дијагнозом – субакутни бактеријски ендокардитис.
Шансе за преживљавање биле су практично равне нули, јер је њено срце свакога дана бивало све слабије и слабије. Немоћни су били чак и најбољи руски кардиолози и стручњаци из других крајева света. Пуком срећом, у медицинском тиму био је и млади Владимир, који је тада радио као стажиста и коме је то био један од првих сусрета са пацијентима.
Болесно срце може да излечи једино срце које воли
Владимиру се девојка одмах допала – иако тешко болесна, она је зрачила неком посебном енергијом. Свакодневно је он долазио до њене собе са букетом најлепшег цвећа, причао са њом и преносио јој вести из живота. Можда није знао како да излечи тешку болест, али је врло добро знао шта осећа према младој дами и како да јој тежак период учини макар мало лакшим.
Постепено је и она заволела Владимира – његово удварање јој је давало веру да није све тако црно и да ће се можда на крају „извући“. И заиста, после неког времена њено здравље је постајало све боље. Ни један лекар није могао да да научно објашњење овом феномену, али су резултати говорили за себе: болесно срце може да излечи једино срце које воли.
View this post on Instagram
Током прегледа код најбољих доктора, уз њу је стално био стажиста Владимир, марљив и талентован студент. Није имао решење, само се заљубио у њу. Посећивао ју је сваки дан и доносио јој цвеће. С временом се и она заљубила у њега и полако, али сигурно почела је да се опоравља. Убрзо се Марина потпуно опоравила. Сви су били запањени, наука није могла да објасни овај случај.
Срце у тегли као подсетник да љубав лечи све
После њеног потпуног оздрављења, Владимир је решио да ствар узме у своје руке и запроси девојку коју је својом љубављу спасио сигурне смрти. Од тог дана њихов живот био је попут бајке: њихов брак крунисала су и деца, а прослави сребрне свадбе (после 25 година брака) присуствовали су и доктори који су се некада борили за њен живот.
Неколико месеци пре него што је умрла, Владимирова супруга је своје срце завештала медицинском факултету на чијој се клиници пре много година лечила. Оно је требало да буде подсетник свима да љубав лечи све. Срце је у тегли на свом столу Владимир чувао све док није отишао у пензију, а причу о љубави свог живота студентима препричавао све до последњег дана.
