Пупин је у Америку отишао с 5 центи, а онда основао НАСА и постао први Србин добитник Пулицерове награде: 6 занимљивих чињеница о животу нашег научника

0

Добитник је многобројних научних награда и медаља, био је члан Америчке академије наука, Српске краљевске академије и почасни доктор 18 универзитета. Током свог научног рада, изнео је многе важне закључке у вези с пољима бежичне телеграфије, телефоније, вишеструке телеграфије, рентгенологије, а заслужан је и за развој електротехнике.

михајло пупин
Фото: Профимедиа

Тежак почетак у Америци са 5 центи у џепу

– Када сам се искрцао пре четрдесет и осам година у Касл Гардену, имао сам у џепу свега пет центи. И да сам уместо пет центи донео пет стотина долара, моја судбина у новој, мени потпуно непознатој земљи, не би била ништа друкчија. Млади досељеник, као што сам тада био ја и не почиње ништа док не потроши сав новац који је понео собом. Ја сам донео пет центи и одмах сам их потрошио на један комад пите од шљива, што је у ствари била назови пита. У њој је било мање шљива, а више коштица! А да сам донео и пет стотина долара, требало би ми само мало више времена да их утрошим, вероватно на сличне ствари, а борба за опстанак која ме је очекивала остала би иста.

За младог досељеника и није несрећа да се овде искрца без пребијене паре у џепу; за младог човека уопште није несрећа бити без новаца, ако се одлучио да сам себи крчи пут самосталном животу, под условом да у себи има довољно снаге да савлада све тешкоће са којима ће се сукобити”, написао је Михајло Пупин у својој аутобиографији С пашњака до научењака.

Прве године у Америци никако нису биле лаке за Пупина. Дању је радио физичке послове, а ноћу учио језике и ишао на вечерње курсеве. Све се то исплатило кад је 1879. године постао студент колеџа Колумбија.

михајло пупин
Први састанак Националног саветодавног комитета за ваздухопловство 1915. године (Пупин седи први здесна) /Фото: НАСА

Један од оснивача НАСА

Мало је познато да је Пупин учествовао у стварању великих институација у САД-у, па је тако био један од оснивача Националног саветодавног комитета за аеронаутику 3. марта 1915. године, што је касније постало НАСА.

У част завичаја додао Идворски

Михајло Пупин је рођен 9. октобра 1854. године у Идвору у Банату. Пошто је увек био поносан на свој завичај, како би истакао своје родно место, по доласку у Америку је свом имену додао реч Идворски.

Први Србин са Пулицером

Михајло Пупин је добитник Пулицерове награде за аутобиографију С пашњака до научењака, у којој је Американцима успео да опише свет своје земље у којој је одрастао, родни Идвор, народ и своју мајку. Осим ове написао је још две књиге: Нова реформација: од физичке до духовне стварности и Романса о машини.

Фото: Профимедиа

Љубитељ уметности

Још у школским данима је упознао касније познатог сликара Уроша Предића, с којим је остао пријатељ до краја живота. Будући да је много волео уметност, куповао је слике и носио их у САД где их је чувао све док се у нашој земљи нису створили услови за чување важних уметничких дела. У Народном музеју у Београду још постоји Пупинов уметнички легат.

Његов најзначајнији изум

Изумом из 1896. године је решио проблем повећања домета простирања телефонских струја. Пупинова теорија је омогућила отклањање штетног дејства капацитивности водова што је представљало главну сметњу преноса сигнала на дужим растојањима, која се манифестовала појавом шума. Проблем је решен постављањем индуктивних калемова (који су у његову част названи Пупинови калемови) на строго одређеним растојањима дуж водова захваљујући којима данас комуницирамо на даљину.

National Geographic

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.